Тако су се, са тим узвишеним жељама и намерама, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, у петак, 17. маја 2019. године, ученици трију средњих школа из Крагујевца, Медицинске, Економске и Техничке школе запутили у походе светињама Црне Горе и Републике Српске. За организацију овог путовања ангажован је фонд „Ходочашће“ поклоничке агенције Епархије шумадијске, док су ученике предводили вероучитељи: ђакон Урош Костић, Рајко Сеновић, Оливера Станчић, Никола Ђурица, Горан Лазаревић, Стефан Радисављевић и Марко Гаљак. Највеће интересовање за ово путовање показали су ученици Медицинске школе којих је било 160, те је за њихово старање било неопходно ангажовање неколико водича, а међу њима, осим њиховог вероучитеља, били су: протојереј Сретко Петковић, протођакон Небојша Јаковљевић, као и Јелена Брковић и Драгана Вукадиновић, запослене као васпитачи у дому ученика при Медицинској школи.

Пошто ходочашћа предстваљају путовања на којима верници ишту благослов и помоћ Божију и Божијих светих угодника, и ово путовање је отпочело у молитвеном расположењу у којем су путници кроз молитву затражили заштиту Божију на путовању да би се, након молитве, око 22 часа запутили ка Црној Гори. По доласку у Црну Гору путници су у раним јутарњим часовима најпре посетили манастир Морачу, задужбину кнеза Стефана Вукановића Немањића из 1252. године, где су похрањене мошти светог Харалампија. Након манастира Мораче су посећени манастир Дајбабе код Подгорице, који је подигнут 1897. године и у којем су похрањене мошти светог Симеона Дајбабског, а потом и манастир Ждребаоник код Даниловграда, за којег предање каже да је подигнут као метох манастира Морача у исто време када је и наречени манастир, а у којем се од 1920. године налазе мошти светог Арсенија Сремца, ученика светог Саве и другог Архиепископа Српског. У свим овим манастирима поклоници су топло и срдачно дочекани, те су, након подробних и детаљних описа манастира и њихових историјата од стране манастирских кустоса, имали прилике да се поклоне моштима светих Божијих угодника, молећи и иштећи благослов од њих.

Након посете нареченим светињама, група је у раним поподневним часовима стигла у чувени бјелопавлићки манастир Острог, подигнут у 17. веку. По доласку у манастир путници су се поклонили моштима светог Василија Острошког Чудотворца, митрополита захумско – скендеријског, који је основао манастир Острог на месту где се раније подвизавао свети Исаија од Оногошта, и који се у Острогу и упокојио 1671. године, након чега је наставио да прославља Господа Бога кроз бројна чуда која до дана данашњег наводе хиљаде људи да походе ову светињу и да ишту помоћ и благослов над кивотом овог дивног Божијег угодника. Након проспаване ноћи под Острогом, путници су присуствовали Литургији у Горњем манастиру након које су се, измоливши још једном благослов од светог Василија, око 9 часова запутили ка Требињу и чувеној требињској светињи – манастиру Тврдошу, столном месту светог Василија Острошког и других митрополита и епископа захумских и херцеговачких. Као и у другим светињама, и овде су путници имали прилику да се упознају са историјатом манастира и да се поклоне моштима свете Јелене Анжујске, свете Анастасије, мајке светог Саве и светих новомученика Јасеновачких. Такође су путници посетили и подруме манастирске винарије, где су се упознали са начином рада и капацитетима исте. Потом су се путници упутили у Требиње, где су имали слободно време које су провели у обиласку града и његових знаменитости.

Након обиласка Требиња путници су се запутили ка Вишеграду у који стигли у вечерњим сатима, али то није спречило путнике да посете чувену на Дрини ћуприј, мост који је подигао чувени Мехмед – Паша Соколовић, велики везир Отоманског царства, а који је 1557. од султана Сулејмана I Величанственог издејствовао берат којим је обновљена Српска Патријаршија на челу са Макаријем Соколовићем, иначе рођаком Мехмед – Паше, као њеним поглаваром. Завршивши обилазак Вишеграда, путници су се запутили у Крагујевац, препуни утисака, али и обогаћени духовним благом којим су се несумњиво накупили милошћу Божијом, а Бог их је удостојио части да се поклоне светима Његовим, који, попут светила великих, стоје на црногорском и херцеговачком кршу и који чине да ови посни и каменити крајеви доносе огромне духовне плодове за уживање и утеху свима који од њих ишту помоћ и спас.

вероучитељ Никола Ђурица