Скуп је отворила музичком нумером Катарина Богдановић вокални солиста. Поред аутора присутнима се обратио у улози модератора књижевник Илија Степановић, а текстове из романа читао је глумац Иван Вучковић, док је историчар уметности Срђан Срећковић у свом обраћању дао историјски осврт на тему о којој је аутор писао у свом роману.

Роман је заснован на историјским чињеницама и стварним догађајима. Дело о љубави према Богу, о љубави Бога према људима, о жртви за друге, о љубави према отаџбини, о истрајности у истини, о сукобима сила добрих и оних других, о јединству и слози, о спознаји и пропадању, о сузама радосницама и сузама покајничким, о челичењу и уздизању, о падању и васкрсењу. Старац Василије, главни јунак, припада генерацији која је и у најтежим временима преносила завет да се за крст часни и слободу треба борити. Дубина идеала оца Василија данас су нам готово несхватљиви, чиме заправо гледамо себе у огледалу, колико смо се променили и удаљили од својих корена. Роман одише једном топлом причом о српској породици, њеним искушењима, патњама, тескобама, борбама, питањима, одговорима, улажењима у суштину и излажењима на ветрометину мисли. Породици чији су дани препуни муке, били испуњени стрпљењем, разумевањем ближњега, љубављу и молитвом за оне залутале и ближње и даљне.

Овај роман је истина.

Педесет година: скривана, убијана, гоњена, ућуткивана,
забрањивана, пљувана, обезглављивана, тамничена,
осуђивана, дављена, мучена, рањавана, злостављана,
брисана, заборављана, гушена...
Прича о житу које недозрело покосише.
Прича о семену у крви посејаном.
Прича о Божићу који Васкрс проповеда.
Прича о мученицима са чијих ореола и овај дан освану.

јереј Марко Јефтић