Свету Литургију су појали протојереј Драгослав Милован, ученици крагујевачке Богословије, свештеници беличког намесништва и верни народ.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован у својој беседи на веома поучно Јеванђеље, рекао је да је свако позван и призван да не поклапа светиљку када је запали и да од човека зависи да ли ће тај пламен свеће одржавати у себи. „Бог је ту ватру запалио у нама божанским пламеном који пали човекову душу и срце да би човек божанским огњем заштитио и себе и друге и да их он чува од разних недаћа. Кућа која се помиње у Јеванђељу, како свети оци кажу, је храм Божји, цео свет, у коме су хришћани та светлост и чија је дужност да светле свима, не само себи, јер од те светлости зависи спасење људи око нас. Свако затварање и изоловање од заједнице је погубно, јер се у самоћи не може живети. Та затвореност у самог себе и наш лични однос са Богом, не подразумева да смо отворени према Богу, јер нама треба онај који поред нас. Такав човек није поштен, није искрен, већ лицемер“, каже Преосвећени настављајући, „а то је оно што Господ највише осуђује у свим Јеванђељима. Зато је потребно да светлимо себи, да светлимо другима који су око нас. Зато кажем, сви смо одговорни за све и сви су одговорни за друге. Јер кад падамо, не падамо сами, већ повлачимо и друге са собом, а кад се подижемо, опет, не подижемо само себе. Зато је одговорност сваког хришћанина да светли светлошћу Јеванђеља, да слуша Реч Божју, како би стигао до спасења. Јер ко слуша и извршује, он ће добити награду, а то је спасење. Онај ко није научио да слуша како треба, неће научити ни да заповеда како треба, да ли то било у дому, или у цркви, манастиру, или на било ком месту. Није свака послушност спасоносна. Ако у тој послушности нема љубави, ако није прожета љубављу и љубав прожета послушношћу, никакву корист немамо“. Владика даље наглашава важност савести, вере и слободе, јер савест и Бога не можемо преварити, а из јеванђелске вере произлази нада и љубав. „Вера значи бити за друге, јер онај који верује треба да има поверење у друге, јер права вера ослобађа човека од њега самог, од гордости, зависти, клевете, лажи и зато Господ каже да вером ходимо, а не знањем. Вера, заправо, постаје наше знање. За све то имамо слободу, коју нам је Бог даровао и по којој смо слични Богу, једино ако је користимо као љубав према другоме“, поручио је Владика Јован.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након литургијског сабрања, братство свете обитељи манастира Јошаница, која има петорицу дивних монаха, наших молитвеника пред Богом, припремило је незаборавну трпезу љубави.

Нинослав Дирак, протођакон