СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СИБНИЦИ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СИБНИЦИУ суботу, 9. јуна 2018. године, када се Црква Божија молитвено сећа и прославља Светог свештеномученика Терапонта, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Сибници.

Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник космајски, парох неменикућски протонамесник Горан Лукић, парох поповићки протонамесник Марко Стевановић, јеромонах Дионисије – старешина Манастира Свете Петке у Сибници, протођакон Иван Гашић и ђакон Филип Јовановић.

У својој архипастирској беседи, Преосвећени Владика рекао је да одељак који смо чули из прочитаног Светог Јеванђеља јесте веома дирљив и поучан како за наше спасење тако и за наше међуљудске односе. А поука данашњег Јеванђеља коју нам Господ говори јесте да не судимо да нам се суди. Јер неће нас нико осудити ако ми не судимо другоме. Уколико се човек не тргне од овог осуђивања о којем нам Господ говори, његово страдање неће бити само у овом пролазном свету, него и у вечности. Зашто нам Господ каже ,,не судите да вам се не суди“? Зато што суд не припада човеку, већ припада Богочовеку, јер једино Он зна и најтананије наше мисли, а самим тим и наша дела. А човеково знање о другоме је слабо, површно, грешно,зато што је сам човек грешан. Човек види и чује о другом човеку само оно што хоће. Ако човек жели да види само оно што је часно, свето, узвишено – то ће и видети. Он неће видети ништа што је мрачно зато што је у њему Светлост Христова која просвећује и освећује сваког човека. Јер када је човек просвећен Светлошћу Христовом, он онда просвећује и онога поред себе. Као што зраци сунца обасјавају цео род људски, читаву планету, тако и човек обасјава друге људе или Светлошћу Христовом или мраком осуде, односно оним што из њега произилази.

Беседa Епископа шумадијског Г. Јована

Човек као биће у односу на Бога не може да буде праведан, јер је само Господ праведан, а Онај који је праведан Он има право и да суди. Гордост и сујета нагоне човека да другога осуђује, а човеков задатак није да суди и осуђује другога, већ да исправља друге, али да би то постигао прво мора себе да исправља, себе да усавршава кроз Цркву, кроз Свете Тајне, кроз хришћански живот, до пуноће раста Христовога.

Након Свете Литургије, у сали парохијског дома, трудом оца Горана-старешине овога храма, за све присутне приређена је трпеза љубави.

Вероучитељ Бојан Миленовић