Присутне је најпре поздравио старешина Цркве протојереј Милић Марковић указујући на духовни значај сабрања уз Стару цркву и поздрављајући присутне госте међу којима су били г. Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије, г. Миљан Бјелетић, градски већник за културу, Здравко Јовановић, професор Богословског факултета у Београду, изасланик Светог Синода на матурском испиту крагујевачке Богословије и многи свештеници, културни и јавни радници из Крагујевца и Србије.

Поздравном речју присутнима се обратио и Његово преосвештенство епископ шумадијски г. Јован истичући да можда два века Старе цркве није јубилеј какав прослављају манастири из доба Немањића, али је значајно сведочанство прилика и неприлика у животу цркве на овим просторима. Он се захвалио свом свештенству Старе цркве у Крагујевцу и оном “које је на небу” и овом садашњем на несебичном труду у изградњи духовног, али и културног живота у Крагујевцу.

Потом је присутне поздравио и г. Милета Радојевић наводећи да и сами службеници Министарства, као и цела Србија, уче са оваквих скупова нашу националну историју, која је и црквена и културна и која доприноси очувању наших корена. Слично је говорила и др Сузна Рајић са Катедре за историју Филозофског факултета у Крагујевцу која је изразила задовољство и што ће ускоро изаћи Споменица Старе цркве чији је она рецезент, која ће писаном речју озваничити и оно што се причало на Округлом столу.

У радном делу изношене су многе значајне чињенице за историју Старе цркве, али и Обреновића и Крагујевца. Др Сузана Рајић је истакла да је у 19. веку Србија имала најмањи буџет у Европи, а упркос томе Милош Обреновић и његови наследници су изградили преко 400 храмова. Она је говорила о различитим аспектима односа Цркве и државе у веома значајном 19. веку истичући и понеке сукобе као онај који је био између краља Милана и митрополита Михајла, па и чињеницу да је на самог краља Милан Обреновић био изведен атентат у београдској Саборној цркви. Она је такође истакла обичајну побожност Обреновићевске династије, али је навела да није сачувано много сазнања о њиховој стварној вери и о томе како је она утицала на њихову владарску идеологију.

Др Радош Љушић је одмах истакао да Милоша Обреновића сматра најзначајнијим владаром 19. века, иако има историчара који и другачије мисле. У наставку је говорио колико су ктиторске плоче Старе цркве у Крагујевцу и Старе цркве у Јагодини помогле да се реконструише тачан датум рођења кнеза Милоша. Погрешно се, по његовим речима, а под утицајем Вука Стефановића Караџића веровало да је кнез Милош рођен 1780. али ове ктиторске плоче потврђују да је рођен 4/15. марта 1783. дакле три године касније и да је Стару цркву зидао у својој 35 години. Он је реконструисао и Средњу Добрињу као место рођења кнеза Милоша иако и о томе има спорења у историји .

Проф. др Предраг Пузовић због болести није могао да присуствује, али је његов рад прочитао протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор крагујевачке Богословије и такође професор на Богословском факултету. У овом раду говорило се детаљније о односу кнеза Милоша према вери, о томе како је знао и да поштује правила поста, улажења у храм без капе на глави и слично, али како је знао и да кажњава свештенике када му се није допадало оно што ради. Такође нас је проф. Пузовић подсетио на број епархија и саме епископе и значајне свештенике који су богослужили у време династије Обреновић.

Историчар уметности са Философског факултета у Београду Вук Даутовић истакао је значај неких литургијских предмета из Старе крагујевачке цркве за примењену уметност 19 века. Они су репрезентативни пример, нарочито престони крст, кандила, као и венчила и стара плаштаница за које се тврди да су дар самог кнеза Милоша, иако нема писаних података о томе.

Александара М. Стефановић из Завода за заштиту споменика Крагујевац представила јуе Стару цркву као културно добро кроз два века, а о сличном је говорио и историчар Предраг Илић из Историјског архива Шумадије, подсећајући све присутне да је Србија у 19 веку имала тек 300 хиљада становника, а сам град Крагујевац око 1. 200 – 1. 300 то јест 193 куће. Он је говорио и о кулучком раду на изградњи храмова и двора, првој калдрми управо око двора кнеза Милоша.

Мр Небојша Ђокић је говорио о средњовековним трговима међу којима је био и Крагујевац и поставио неколико претпоставки о средњовековним црквама у Крагујевцу верујући да је посебан значај престоне цркве имала Петровица посвећена Светом Петру која данас не постоји и не зна се где је постојала.

Доценткиња др Ана Костић представила је сва три значајна уметника која су радила на иконостасу Старе цркве, разјаснила чија су која дела, али и представила неке посебности овог иконостаса као грбове и положај иконе Светог Николе на самом иконостасу. На крају је говорио и Милош Станковић и то о сакралној архитектури у време прве владавине кнеза Милоша наглашавајући да је Стара црква у Крагујевцу настала после цркви брвнари а пре Саборног храма у Београду и да је била та златна средина у веку у коме су се цркве копирале из Карловачке митрополије и често биле под утицајем Хасбурговаца па их неки данас мешају и са католичким.

По завршетку излагања развила се жива дискусија, а након Округлог стола свештенство Старе цркве у Крагујевцу приредило је трпезу љубави – агапе за присутне госте.

Гордана Јоцић