Владика Јован је беседећи рекао да је једина права радост када одговоримо на Божији позив да узмемо Крст свој и пођемо за Њим и да та радост не пролази. То је могуће само у смирењу, јер Крст је Сила Божија. Одрећи се себе значи одрећи се свега лошег у себи, али и да нема веће љубави него положити живот свој за другога. Зато онај који Бога воли, воли и човека, а такав се не руководи властитом вољом већ се предаје једином Челнику спасења нашега. То је услов истинитог и нелицемерног служења Христу. Човек не може припадати Христу а не одрећи се зле савести срца свога. Онај који прилази Христу треба да верује да Бог постоји, а Бог ће наградити све оне који трагају за Њим. И Бог нас тражи и иде нам у сусрет. На том путу стоји наша варљива воља и наше лажно Ја (Его), односно заблуде нашег ума и нечисте тежње које нам не допуштају да видимо Бога, ни ближњег свог, па ни саме себе. Зато учинимо нашу душу – душом Христовом и наше срце – срцем Христовим и доживећемо сусрет са Њим.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

протођакон Мирослав Василијевић