У уторак 31. октобра 2017. године, када наша Света Црква прославља и празнује Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светом Луки на Старом градском гробљу у Младеновцу. Храм скромних димензија био је премали да прими велики број верника, који су дошли са жељом да са својим Владиком учествују у Литургији.Нашем Архијереју саслуживали су протојереји-ставрофори: умировљени парох младеновачки Драгољуб Ракић, архијерејески намесник орашачки и в.д. намесник рачански Миладин Михаиловић, архијерејски намесник младеновачки Жељко Ивковић, јеромонах Петар Драгојловић, протођакон Иван Гашић и ђакон Небојша Поповић. Литургијско сабрање увеличао је предивним појањем хор ученика Богословије „Свети Сава“ из Београда.
У својој беседи је Епископ Јован истакао да на први поглед двојица Светитеља коју данас празнујемо немају много сличности, немају много додирних тачака. Но, то је само на први поглед. Најважнија заједничка особина ове двојице Светитеља јесте да су они живели за Христа, да је Христос био у њима и да су они били уз Христа. И да су у сваком тренутку били спремни да дају живот за Христа, једину Истину. То је пример за све нас да ако нисмо у заједници Богочовечанског Тела Христовог, у Цркви, у литургијском сабрању, нема нас ни у спасењу. Наш Владика је рекао да је апостол Лука записао у свом Јеванђељу Реч Божију, Реч која оживаљава, Реч која васкрсава, Реч која освећује, Реч која просвећује. То је та Реч Божија од које је постало све што је постало. Верни су упознати са мудрошћу да је хришћанин вечни ученик, који се у овом животу спрема за полагање испита за вечни живот; испит нашег живота, наших дела и испит наши недела. Пред Богом су живи само они који слушају Реч Божију и извршавају је, а духовно мртви пред Богом су они који слушај Реч Божију а не творе је. Епископ је закључио да се зато требало трудити за спасење како своје, тако и других. Тај труд има вечити значај, јер је труд на спасење људи. Имена свих трудбеника на спасење људи је записано у Књизи живота. Та књига је у рукама Божијим и никаква сила, никакво зло нас не може истргнути из те књиге, ако се ми сами својим неделима не испишемо из те Књиге. У Књигу живота се уписујемо својим делима, а и кад се истргнемо својим неделима можемо се поново уписати покајањем.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
На крају Свете Литургије извршен је чин освећења кољива и резања колача. Овогодишњи домаћин био је господин Иван Стефановић са породицом. После се приступило трпези љубави коју је породица Стефановић са љубављу припремила.
јереј Марко Јефтић
