СВЕЧАНИ ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У СВЕТОСАВСКОМ ХРАМУ

СВЕЧАНИ ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ И РУКОПОЛОЖЕЊЕ У СВЕТОСАВСКОМ ХРАМУПочетак школске године у крагујевачкој богословији чији је патрон Свети Јован Златоусти, и ове године започет је евхарстијским благодарењем и молитвом Богу да оснажи ђаке и њихове професоре за усвајање истина Христове Науке. Светом Евхаристијом је началствовао Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, ректора наше богословије, као и уз саслужење професора овог училишта и свештенства и ђаконства Епархије шумадијске. Благољепију богослужења допринело је молитвено појање крагујевачких богословаца којима је руководио професор појања Господин Немања Старовлах.

Свештену Литургију увеличао је чин рукоположења парохијског ђакона при храму светог Саве Милоша Ђурића у чин презвитера. Пре чина рукоположења, владика Јован се очински обратио новорукоположеном свештенику и делатељу на Њиви Господњој. У речима пуним љубави и савета, владика Јован је нагласио узвишеност свештеничке службе и нагласио да је она нешто највредније и најблагодатније што се човеку може дати. Њена величина се огледа у томе што свештеник служи Богу и народу молећи се за народ, старајући се о том народу и свештенодејствујући Литургијом. „Свештеник не добија материјалне ствари од Господа, већ му се дају душе људске у његове руке“, нагласио је владика. Управо због тога се на свештеника излива Благодат коју је морамо очувати како би достојно служили Господу и предали му залог који нам је дат. Са вером и надом да ће ђакон Милош Благодат очувати, владика Јован га је рукоположио у чин презвитера.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

На крају свештене Литургије прочитане су молитве призива Светога Духа на ђаке и њихове професоре, да истрају на путу Истине и Живота у да им знање које стичу и предају буде на спасење и корист. На крају, владика Јован се обратио богословима. Својој беседи он је нагласио значај труда и учења у савладавању Истина вере. "Међутим поред труда, неопходно је да се молимо Господу, јер прави богослов постаје онај који се моли Богу и онај коме молитва постаје саставни део његовог бића, баш као и дисање. Господ се не може само умом разумети, већ се он прихвата и умом, и срцем, и душом и читавим бићем човека", рекао је владика Јован.

Након вишеструке благодатати коју је Господ на све присутне излио приређена је трпеза љубави у трпезарији Богословије.