Свештену Литургију увеличао је чин рукоположења парохијског ђакона при храму светог Саве Милоша Ђурића у чин презвитера. Пре чина рукоположења, владика Јован се очински обратио новорукоположеном свештенику и делатељу на Њиви Господњој. У речима пуним љубави и савета, владика Јован је нагласио узвишеност свештеничке службе и нагласио да је она нешто највредније и најблагодатније што се човеку може дати. Њена величина се огледа у томе што свештеник служи Богу и народу молећи се за народ, старајући се о том народу и свештенодејствујући Литургијом. „Свештеник не добија материјалне ствари од Господа, већ му се дају душе људске у његове руке“, нагласио је владика. Управо због тога се на свештеника излива Благодат коју је морамо очувати како би достојно служили Господу и предали му залог који нам је дат. Са вером и надом да ће ђакон Милош Благодат очувати, владика Јован га је рукоположио у чин презвитера.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

На крају свештене Литургије прочитане су молитве призива Светога Духа на ђаке и њихове професоре, да истрају на путу Истине и Живота у да им знање које стичу и предају буде на спасење и корист. На крају, владика Јован се обратио богословима. Својој беседи он је нагласио значај труда и учења у савладавању Истина вере. "Међутим поред труда, неопходно је да се молимо Господу, јер прави богослов постаје онај који се моли Богу и онај коме молитва постаје саставни део његовог бића, баш као и дисање. Господ се не може само умом разумети, већ се он прихвата и умом, и срцем, и душом и читавим бићем човека", рекао је владика Јован.

Након вишеструке благодатати коју је Господ на све присутне излио приређена је трпеза љубави у трпезарији Богословије.