ПОСТАВЉЕНО ЗВОНО НА ХРАМУ ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ЈАГОДИНИ

ПОСТАВЉЕНО ЗВОНО НА ХРАМУ ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ЈАГОДИНИБлагословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, 12. јуна, првог дана Петровског поста, храм Покрова Пресвете Богородице у Јагодини добио је своје прво од три звона која су планирана приликом пројектовања и изградње овога храма.

Звоно је приложио благочестиви Господин Коста Огњановић, правник по струци са својом породицом, за здравље и спасење своје породице, али и као пример, подстрек и позив свим добри људима да у складу са својим могућности помогну у изградњи и завршетку изградње ове светиње.

Као што је и на сам дан празника кога прославља овај храм 1/14. октобра, Пресвета Владичица наша Богородица развила покров и тиме показала да ће наш штити и од зла бранити у све векове, тако и овај храм који се надвија над нашим градом покрива и штити све оне који живе и који бораве у њему.

Звоно је тешко 100 kg, и израђено за рекордно време у Ливници Јеврем Поповић ДОО из Београда која иза себе има дугу традицију у изради звона од преко 200 година. Рам, односно насаче за звона је урадила фирма Ралекс из Јагодине.

Звоно ће се први пут огласити на Светој Литургији у недељу 9. јула која ће се служити у храму са почетком у 8:30 сати. Овом Светом Литургијом уједно и најављујемо да ће храм Покрова Пресвете Богородице постати засебна Црквена општина, и да ће ускоро благословом нашег владике шумадијског Г. Јована, уз Божију помоћ, молитвама Пресвете Богородице почети редовна богослужења : јутарња и вечерња служба, и Свете Литургије недељом и празником, на којима ће верни народ моћи да пре свега кроз Свету тајну Причешћа, постане причасник вечног живота и узрасте у меру раста Христовог.

Само постављање звона, крстова, иконостаса, фрескописа спада у веома важне историјске тренутке, и све оне који својим трудом учествују у томе Господ Бог записује у вечну књигу живих. Учествовањем у изградњи ове светиње својим примером постајемо наследници наших светих предака и путоказ ка вечности нашим потомцима, као што и наша велика песникиња Десанка Максимовић каже у својој песми О пореклу.

Ја знам ко сам
по звону
што са задужбина немањићких пева,
по јасности његова гласа, по томе што ме од Студенице до Милешева
прадедови гледају с иконостаса
и што сваки у руци држи храм.

Ја имам
светитеља оца и деда,
имам светитеља за кума,
и на небесима
све Сухој планини од громада
преко Ситнице до Раса и Хума
моја лоза влада.

Ја знам ко сам
и по мржњи бесомучној
којом ме злопакосни гоне одвајкада,
знам по томе колико сам Угру
пред очима црн
и по томе колики трн
у сан Византији моја моћ забада.

Ја знам ко сам
и по пријатеља својих господству,
и по благородности њихова лика
и слави им копља и штита.
Са свецима и краљима ја сам у сродству,
о мом пореклу из књига староставних
владар на делеком двору
и летописац у манастиру чита.

Овај пример приложништва нека свима нама буде позив да и ми приложимо своја два таланта и уградимо себе у ову светињу, подижући храм, храм ће подизати нас. Амин.

Вероучитељ Борис Милосављевић