Епископу су саслуживали протојереји-ставрофори Видо Милић, Недељко Кусмук, Радомир Поповић и Драган Павловић, протођакон Иван Гашић и ђакон Зоран Степановић. Лепоту Архијерејске литургије употпунио је обреновачки хор Светог Јоакима и Ане који је предводила диригенкиња Габријела Вучај.

Владика је после прочитаног јеванђеља на почетку говорио о поуци Господњој да свима добро чинимо. Сви ми имамо неки дар и сви можемо помоћи и то првенствено онима који нам траже јер они нам не би тражили да нису у некој невољи. Поред тог материјалног давања многи нам траже и духовно даровање. То је много битније и важније него када нам неко тражи материјално. Дарове које другима делимо ми их на тај начин умножавамо. Господ је највећи дародавац и њему треба највише да благодаримо и показаћемо то на делу ако смо доброчинитељи.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

У другом делу беседе владика је нагласио да се Господ нама не намеће већ нам се даје. Господ нас позива на љубав према Богу и ближњима. Бог нас позива на још узвишеније дело, да љубимо и непријатеље своје. Бог је то први чинио јер је љубио и молио се за оне који су га убили. Нема ни веће љубави него дати живот за другога а то је Господ учинио. Својим делом љубави Бог нас васпитава и поучава како и ми да чинимо. Ако љубав покажемо према непријатељима ми им тако враћамо љубав у срце и приближавамо се међусобно.

На крају је владика позвао народ да што чешће долази у храм и да се моли светима који су изображени на фрескама јер фреске нису декорација храма већ су жива порука живога Бога свима нама.

После причешћа епископа и свештеника уследило је причешће деце и верног народа. На крају литургије владика је одслужио мали помен добротворки овог храма госпођи Драгици Тодоровић. После трпезе љубави, коју су организовали конатички свештеници Иван Иванковић и Живан Голубовић са својим парохијанима, владика је благосиљајући окупљени народ испраћен из Дражевца.