ЂУРЂЕВДАН ПРОСЛАВЉЕН НА ОПЛЕНЦУ

ЂУРЂЕВДАН ПРОСЛАВЉЕН НА ОПЛЕНЦУУ храму Светог великомученика Георгија на Опленцу, задужбини династије Карађорђевића, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе - Ђурђевдана. Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, пензионисани протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, Архијерејски намесник крагујевачки протојереј – ставрофор мр Рајко Стефановић, протонамесник Остоја Пешић, протођакон Иван Гашић и ђакон Урош Костић.

Сабраним верницима се након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља пригодном беседом обратио протојереј – ставрофор мр Рајко Стефановић који је том приликом протумачио јеванђељску поруку о љубави и истинском начину живота. Љубав о којој Господ говори није само лепо и пријатно расположење према другом човеку већ она представља сам извор хришћанског живота будући да само када другог волимо тада јесмо хришћани. Оног тренутка када престанемо другога да волимо престајемо да будемо хришћани. Одговор на питање зашто нам све више недостаје љубави у данашњици лежи у нашем одвајању од Бога, односно сагрешењу. Покајање и наше враћање Богу је пут повратка љубави Божијој. Велики број људи говори да верује у неку силу, међутим Господ нас позива да се вратимо живом и оваплоћеном Богу и да живимо у моћима које нам Он даје кроз Свете Тајне. Да би Бог живео у нама потребна нам је на првом месту вера несебична у којој сами себе предајемо у руке Божије а ток живота препуштамо промислу Божијем. Међутим, без Цркве и Духа Утешитеља који од Оца исходи немогуће је да будемо богочовечанско тело. Црква је место нашег спасења, само у њој можемо пронаћи Бога. Сведоци те истине су апостоли, светитељи, мученици попут светог великомученика Георгија који је својим примером показао на каквој љубави и жртви треба да се заснива наш живот.

Беседа протојереја-ставрофора мр Рајка Стефановића

Након чина резања славског колача и по свршетку свете Литургије, уприличена је трпеза љубави од стране господина Драгана Рељића, управника Задужбине Краља Петра Првог.

Урош Костић, ђакон