Будући да је време Божићног поста, као и увек до сада, привукло велики број верних да дођу у Храм Св. Николе да учествују у Литургији којом началствује њихова Архипастир Владика Јован, Преосвећени је беседећи поучавао на прочитано Јеванђеље о Милостивом Самарјанину. Господа нашега Исуса Христа су стално кушали, па чак и младић који пита шта да чини да наследи живот вечни. Одговор је био да воли ближње своје, због чега се Господу поставља ново питање: А ко је мој ближњи? Онда Господ говори ову причу коју смо управо чули о човеку који је запао међу разбојнике, те му нико не поможе, ни свештеник, ни књижевник, али странац који туда прође се осврте на његова страдања и патње. Омрзнути Самарјанин је показао како се истинита љубав не односи према томе ко је ко и ко је какав, јер права љубав воли све, чак и непријатеље. Зато се за нас сасвим природно намеће закључак да је савршена љубав решење свих проблема живота, јер је она испуњење свих закона и заповести Христових. Христова заповест о љубави говори о животу вечном, јер није могуће волети Бога а не и човека. Љубав оживотворава Христове речи: Благо милостивима јер ће бити помиловани. Многе врлине доводе врата Царства Божијег, а само милостивост уводи преко прага тих врата. Зато и ако се за ишта буде судили свакоме човеку, судиће му се најпре зато што није имао милости у себи према другима. Дакле, ближњи је онај који му милост учини. Ако нам се у животу чини да немамо или не можемо богзнашта учинити за другога, знамо да у Цркви имамо молитве, љубав, сажаљење, разумевање… према онима који страдају и пате. Треба још и да знамо да не можемо знати шта ће бити сутра са нама, те да је живот пун неизвесности, да је могуће да управо нама самима буде потребна самилост других људи. Како је можемо очекивати ако је ми најпре нисмо имали у себи за друге.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Старањем Ердечког проте Слободана Бабића, одржана је трпеза љубави за све верне који су узели учешћа у Светој Литургији.

Протођакон Мирослав Василијевић