На самом почетку предавања протојереј-ставрофор др Саво Јовић нас је упознао са самим значајем и тежином Свете тајна исповести и покајања, са начином на који треба и на који не треба приступати овој Светој тајни. Први и основни помак који треба да направимо јесте одрицање од лоших и штетних навика. То је оно шта ће нас повести правим путем, путем покајања. Веома велику улогу у покајању верних треба да одигра и њихов свештеник. Свештеник не треба да буде неми посматрач, неко ко је ту само да прочита разрешну молитви и да сматра да је његов посао тиме обављен. Већина људи на исповест долази са жељом да им се на неки начин помогне, а од свог свештеника траже ту помоћ. Из тог разлога након исповести, веома је битно одржати поуку. Свештеник не треба да испитује верника које грехе има да исповеди, него да га на прави начин усмери да он то сам каже. Поводом питања да ли ће нам Бог заиста опростити наше грехе, прота Саво Јовић је навео речи Светог Игњатија Богоносца: “Бог прашта свакоме ко се искрено каје”. Многи верници због свог свештеника и његовог начина живота не желе да се исповедају код њега, јер га не сматрају за достојног да их он, тако грешан по њиховом мишљењу исповеда. Оно шта ти верници не схватају јесте да се они не исповедају свештенику, него се кроз тог свештеника исповедају самом Господу Исусу Христу и то је оно чему их треба поучити. О значају Свете тајне исповести и покајања говори нам и један цитат Светог Јована Лествичника: “Покајање је обнова крштења”. Овај цитат нам тачно и веома лепо казујеколика је важност ове Свете тајне. Оно шта је битно за нас и за све остале јесте да морамо ми, својим животом и својим примером да покажемо шта ова Света тајна значи и тако поучимо ближње. Први корак на путу ка Господу Исусу Христу јесте покајање. Бити Хришћанин значи бити стални покајник.

Након предавања присутно свештенство и верни народ су постављали питања на које су одговарали Епископ Јован и протојереј-ставрофор Саво Јовић.

ђакон Немања Искић