Епископ се након прочитаног Светог Јеванђеља обратио верном народу подсетивши нас на величину Светог Јована Милостивог и на Божанску врлину због које је он и добио назив Милостиви. Између остлог рекавши да би хришћнин удружио у себи и веру, и љубав и милосрђе, треба много да се стара око тога, да много ради на томе, да се моли да му Бог да милостиво срце. Ми без молитве не можемо ништа да постигнемо, па ни то да будемо милостиви. Без молитве не можемо ни правилно да верујемо, јер вера, милосрђе и љубав све су то дарови Божији. Ако је већ дар Божији како да добијемо ако не тражимо, ако не молимо за тај дар. Знајмо да иза великог милосрђа увек у нама стоји велика и Божанска љубав, док иза малог милосрђа стоји наша мала љубав и наша мала вера. У којој мери чинимо добра другоме у тој нам се мери враћа, мало дајемо мало ћемо и да добити, доста дајемо доста ћемо и добити, али све то да не радимо ради своје славе већ ради милосрђа Божијег.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

ђакон Немања Стојковић