Долазак у Уранополис, градић на Халкидикију, у раним јутарњим часовима, подразумевао је раздвајање групе. Мушки део групе је кренуо бродом ка Светој Гори, док је женски део групе остао у Уранополису.

Будући да је женама на Свету гору приступ забрањен, по заповести Богомајке, женски део групе нас је испратио, са великом радошћу, а оне су остале да оплове југозападну обалу Свете Горе и да уживају у топлом сунцу Уранополиса. Ми смо после кратке пловидбе бродом стигли у луку Јованица, где нас је чекао превоз минибусом до манастира Хиландара. Стигавши у Царску Лавру манастир Хиландар, сви смо доживели неизмерну радост сусрета са коренима наше вере, историје и културе. После освежења сместили смо се и мало одморили чекајући вечерње богослужење, да се поклонимо икони пресвете Богородице Тројеручице, наше највеће светинје. Сутрадан смо присуствовали Светој Литургији где смо доживели пуноћу светогорског богослужења. После доручка кренули смо у сусрет женском делу групе, који нас је чекао да им донесемо благослов Мајке Божије.

Последњи дан нашег путовања био је предвиђен за заједничку посету манастиру Каково и манастиру Свете Лидије у Аспровалти, који је у време ратова на територији бивше Југославије био прибежиште деци, ратним сирочићима. На гробу архимандрита Теофилоса, главног иницијатора за пружање помоћи српском народу, отац Зоран одслужио је парастос.

Посетом српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну, гробљу на коме су сахрањени наши ратници пострадали на бојиштима од 1916. до 1918. године, посебну нам је радост причинио сусрет са старим деда Ђорђем чуварем српског гробља који је тога дана после четири месеца болести опорављен био међу нама. Иако видно исцрпљен пожелео нам је добро здравље и дуг живот и испричао нам укратко све што је важно за ово место. Након помена у капели, упутили смо се на поклоњење моштима светог Димитрија Солунског. Одласком у цркву Светог Димитрија завршавало се наше путовање. Велика радост међу децом и одраслима настављала се и на путу ка Србији.

Са великом радошћу испуњени Духом Светим и благодаћу игуманије Свете Горе Пресвете Владичице Богородице, завршили смо наше путовање и молитвом у срцу да нам буде сапутница у свим данима живота нашега.

вероучитељ Александар Алексић

Прилог Телевизије Крагујевац