ОДРЖАН НАУЧНИ СКУП „МЛАДЕНОВАЦ И КОСМАЈ У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА“ У МЛАДЕНОВЦУ

ОДРЖАН НАУЧНИ СКУП „МЛАДЕНОВАЦ И КОСМАЈ У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА“ У МЛАДЕНОВЦУСа благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована у четвртак, 9. октобра 2014. године, одржан је научни скуп „Младеновац и Космај у историји српског народа“. Скуп су организовали Архијерејско намесништво младеновачко и Центар за историјску географију и демографију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Радове о историји, археологији, етнологији и уметности овог краја Шумадије изложили су историчари, археолози, историчари уметности, ентолози и филолози са Филозофског и Филолошког факултета у Београду Историјског института у Београду, Криминалистичко-полицијске академије у Београду, Центра за војно-политичке студије у Београду и из музеја у Београду, Младеновцу и Аранђеловцу.

Пре почетка скупа Епископ Јован је, дочекан од стране мноштва верника, обишао радове на новом фрескoпису младеновачког Храма. Тачно у 15 часова научни скуп је отпочео поздравним словом нашег Владике, који је истакао чињеницу да је Шумадија свесно избегавана као тема међу историчарима након Другог светског рата. Епископ Јован је подсетио присутне да се највећи број непознатих стратишта и масовних гробница налази у Шумадији и да та „крв вапије из земље“. Дужност историчара и свих друштвених радника је да Шумадија заузме место, које јој припада у историји српског народа. Радни део скупа је отворио професор др Синиша Мишић, који је био модерадор заједно са мр Небојшом Ђокићем. Излагања су била подељена у две сесије, након којих су сви присутни учествовали у дискусији. Историчари, истраживачи, али и заинтересовани Младеновчани имали су прилике да чују изузетне радове који су обухватили период од касне антике до Првог светског рата. Овај научни скуп је први сусрет у новом циклусу предавања, по којима је младеновачки Храм већ две године препознатљив.

Марко Јефтић, ђакон