Ова тврдња да смо први црквени радио у Крагујевцу и Шумадији није тек олако изречена флоскула. Она сведочи о једној новој пракси у скоро осамсто година старој историји Српске православне цркве, почетку њеног оснивања електронских медија по Епархијама, од којих је један радио основан и у Шумадијској епархији, са седиштем у Крагујевцу. Када се погледа медијска и мисионарска историја Српске православне цркве, па и православне цркве уопште у свету, тек тада се види да је ово један важан корак напред у остваривању мисије Цркве програмски задате још Господњим речима: „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио."

Дакле, Црква је након богате историје штампаних гласила и паралелно са новијом историјом информатичких гласила, искорачила последњег десетлећа (можда и мало пре), а посебно у последњих пет година корак даље оснивајући и развијајући пре свега радио станице у разним својим епархијама.

Идеја за оснивање епархијске радио станице у Шумадији уобличила се две године раније, 2007. године, у време када је Српска православна епархија шумадијска обележавала 60 година од свог настанка и одмах по појављивању конкурса за добијање дозвола за фреквенцију који је по први пут укључио и могућност оснивања црвкених радио-станица. Било је то просперитетно време за Крагујевац које је обећавало да ће доћи још бољи дани. Своја улагања у Крагујевац најављивали су Новак Ђоковић, Влада Дивац, Емир Кустурица... Нажалост, уместо тога догодила нам се светска економска криза која је урушила привреду у целом свету, па и у нејакој Србији и њеном центру Шумадији. То, наравно, није погодовало медијима, тим пре што се уз економску кризу продубила и друштвена криза, криза морала и вредности, криза патриотизма и локал патриотизма, криза идеја, идеологија, криза вере и љубави. И над медијима се надвио овај суд (суд је православно име за кризу) са жалосним последицама у погледу девалвације њихове вредности. У таквим условима појава медија који нису искључиво информативни, нити забавни, још мање таблоидни или политикантски, већ као један од главних програмских циљева имају образовање и васпитавање слушалаца, конкретно нову христијанизацију нашег верски посусталог и залуталог православног народа, велика је и значајна новина. Довољно је подсетити се да рејтинг образовне и култивисане радио станице имају углавном Други и Трећи програм Радио Београда, и ту се списак завршавао док се нису појавиле црквене радио станице. То се одразило на нашу публику која „листом“- и кад хоће да куди и кад хоће да хвали Радио Златоусти - истиче да се на програму овог црквеног радија и те како има шта чути и научити.

А колико је размишљање у црквеним радио станицама другачије желим да илуструјем једном анегдотом из ове наше скромне, а опет тако велике и вредне петогодишње историје постојања.

Радио Златоусти је у два наврата био домаћин едукацији црквених новинара које је организовала невладина организација „Конард Аденауер“, где је предавач био православни Немац Карол Лупу, иначе, до скора професионални новинар у „Дојче велеу“. Приликом једног од тих семинара Карол је послушао вести Радија Златоусти и потом нам приговорио зашто је свакога дана прва вест иста – где се служи литургија и где служи шумадијски владика Јован. Одговорили смо, оно што је једино и било могуће одговорити: да за нас верујуће, православне хришћане, не постоји важнија вест од тога где се тог јутра сабирамо у Христу на заједничко дело – литургију, нити где служи онај што је залог јединства Цркве и икономично његова глава, а то је Епископ Цркве. Реч је, дакле, о једној обичној, а суштински важној вести чије пласирање управо на овакав начин, сваког јутра као прве вести, потврђује другачије вредности којима тежи заједница Цркве, као нова и другачија заједница од грађанске.

Наравно, Радио Златоусти Српске православне епархије шумадијске није искључиво црквени медиј, него и медиј заједнице, како од почетка волимо да истакнемо, и то не само Цркве као есхатолошке, евхаристијске заједнице него и те грађанске заједнице града Крагујевца и околине. И ово многи нису разумели, на почетку наше мисионарске делатности када је било много дилема око тога да ли садржаји програма треба да буду искључиво верски или да задиру и у грађанске, и да ли музика треба да буде само духовна, евентуално етно. Треба, међутим, имати у виду да Црква непрекидно обавља своју икономичну службу и мисију, односно, да она не ретко снисходи људима, уколико је крајњи циљ њихово спасење у Христу. Управо то је био наш циљ који нас је руководио у осмишљавању програмског концепта прве црквене радио станице у Крагујевцу и Шумадији. И успели смо да придобијемо пажњу и оних који се изјашњавају као неверујући, атеисти, левичари или марксисти. И опет се враћамо оној истој реченици: „Научите све народе...да држе све што сам вам заповедио.“

У причи о петогодишњици Радија Златоусти Српске православне епархије шуамдијске, не треба заборавити чињеницу да је Радио у међувремену, условно говорећи, постао и телевизија. Наиме, у сарадњи са Радио-телевизијом Крагујевац од 1. јануара 2013. године исти тим припрема и телевизијску Хронику Шумадијске епархије „Жива црква“. Ту је и програм који правимо и припремамо за пријатељске радио станице у Тополи, Лазаревцу, Барајеву, Аранђеловцу, Јагодини...

На Радио Златоустом се ево већ пет година свакодневно понављају и три џингла (нешто као мото) чије поруке такође, имају за нас посебна значења. Један џингл је свакодневно исповедање нас запослених који овде радимо – одломак старозаветног Псалма: „Господе, отвори уста наша и уста наша казиваће славу твоју.“ Други је порука свим нашим слушаоцима из чувене Васкршње беседе светог оца Јустина (Поповића): „Уђите сви у радост Господа свога...“ Трећи, џингл емитујемо од недавно и он је „позајмљен“ од блаженопочившег патријарха Павла: „Господе Исусе Христе Сине Божји и сви свети, помозите и нама да будемо сви онакви какви требујемо, увек људи – нељуди никада.“ Да смо само те три поруке слали у етар свих ових пет година, било би пуно за оне који имају уши да чују.

Гордана Јоцић

(Ауторка је одговорни уредник Радија Златоусти)