У својој беседи, владика Јован нас је подсетио да је свако страдање које трпимо ради Христа спасоносно. Свако страдање које трпимо Христа ради нас још више везује за Христа, и у сваком страдању због имена Христовог ми добијамо помоћ Божију. Колико је трпљење спасоносно, најбоље нам сведочи сам Господ својим речима: “Трпљењем својим спасавајте душе своје“. Наш Спаситељ нам не сведочи о величини трпљења само речима, већ и делом, јер је Он сам гоњен, мучен и убијен, и све то трпи зарад љубави према људима и свету. Љубав и милост Божију ми не смемо злоуботребити, већ морама својим животом посведочити веру у Христа, а то ћемо најбоље учинити ако праштамо, ако на мржњу узвраћамо љубављу, јер на тај начин и другима дајемо прави пример и друге спашавамо. Да би човек дошао до смирења и трпљеа неопходно је да пре свега спозна своју немоћ и своје грешке, и да код себе развије самопрекоревање. Не треба да гледамо какви су други и у другима да тражимо изговор, већ ми треба да будемо показатељ и пример другима. Своју беседу, Преосвећени владика је завршио речима: “Боље је бити презрен него презирати. Боље је бити вређан него вређати. Боље је бити тучен него тући.”

Беседа епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована

Након Евхаристије и заједничке трпезе, Њеого Преосвештенство владика Јован присутвовао је полагању пријемног испита за богословију.

ђакон Милош Ђурић