БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ГОСПОДИНА ЈОВАНА, ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ, ТОКОМ ДОЧЕКА МОШТИЈУ СВЕТОГ ВЛАДИКE НИКОЛАЈА ОХРИДСКОГ И ЖИЧКОГ

БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ГОСПОДИНА ЈОВАНА, ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ,
У САБОРНОМ ХРАМУ КРАГУЈЕВАЧКОМ ТОКОМ ДОЧЕКА МОШТИЈУ
СВЕТОГ ВЛАДИКE НИКОЛАЈА ОХРИДСКОГ И ЖИЧКОГ, 6. ЈУНА 2014. ГОДИНЕ

Господине градоначелниче овога града, поштовани и драги потпредседниче Епархијског савета, часно свештенство, преподобно монаштво, драга браћо и сестре, драга децо Божија, помаже вам Бог!

Шта рећи пред овом светињом, која је пред нама, шта рећи пред вама, благочестиви народе, који сте се сабрали данас овде да дочекате овога који се непрестано моли за вас? Хвала вам, браћо и сестре, хвала вам децо духовна на овом одзиву, хвала вам и неће Свети Владика заборавити вас. Сигуран сам да је данас најбоље да ћутимо, да ништа не говоримо пред моштима Светог Владике Николаја. Шта да кажемо за овај догађај, када нам дођоше његове мошти у Цркву Божију шумадијску?

Ово је, браћо и сестре, велики благослов за све нас, за Крагујевац, за свако село и сваки град ове Цркве Божије у Шумадији, о којој је Владика Свети тако лепо говорио, писао, коју је опевао, којој се дивио, који се дивио шумадијском човеку. Знамо колико је волео Шумадију, коју је својим речима тако питко опевао, опевао Бога и Његову Творевину, који је и најумније богословске речи преточио у народне речи.

Ево нас, драги моји, пред његовим Светим моштима са узбуђењим осећањима што ове мошти можемо целивати. Када их целивамо, као да чујемо да данас овде изговара оне његове громке речи – Србине брате, да ли још гори кандило вере у души твојој? Као да чујемо да нам и данас одзвања предивна беседа Светог Владике изговорена овде, у овоме светом храму, 1940. године на Метерице. Тема те чувене беседе јесте Бог изнад свега, а човек пре свега. Видите, драги моји, како је Владика дивно то рекао – да се до човека долази Богом и да се до Бога долази човеком.

Не знам, Владико Свети, да ли смо добро научили ову твоју лекцију!? Али, уздамо се у твоје свете молитве, у твоју заштиту духовну – да ћеш нас бодрити. Верујемо, усуђујем се рећи као првопрестолник Цркве Божије у Шумадији, да се данас и ти радујеш овој својој деци која су се данас окупила, која су те данас овде сачекала.

Добро нам дошао, Свети Владико, у Шумадију! Препуна су нам срца радости што се после седамдесет четири године налазиш у овом светом храму где си служио најсветију Тајну, Свету Литургију, где си клечао, где си се молио. Захвални смо што си међу нама, Свети Владико. Иако недостојни, ми ти у тајности срца свога и осећања својих, можемо казати шта нас мучи. А много тога нас мучи. И болујемо, Свети Владико, због тога што немамо пуну веру, што нам недостаје вере, што нам недостаје пуне љубави, што нам недостаје више молитве, више труда, више расуђивања, више слоге. Али, видиш, ми ти данас припадамо, ми те молимо да нас у свему појачаш.

Ево нас, браћо и сестре, пред Светим моштима Светог Владике Николаја. Треба да се подсетимо, када стојимо пред њима, да смо призвани да узрастамо, растемо, да се усавршавамо у сваком добру, у чистоти живота, у чистоти мисли, у чистоти срца – да искорењујемо из себе злобу, лукавство, лицемерје, завист, мржњу, сваку прљавштину, и телесну и духовну, да би се тако узиђавали у врлине и да би се тако, живећи врлинама. дотакли Христових хаљина као што се данас дотичемо твога нетљеног и Светог тела. Нека ове Свете мошти разгреју у нама чежњу за Богом, разгреју љубав према Богу и љубав према човеку, љубав за све оно што нас је учио, а и данас учи, Свети Владика.

Велики је дар Божији наћи се пред овим Светитељем. Зато, хајде да га замолимо да се моли за нас да би се избавили свих невоља, искушења која су велика. Немојмо мислити да их Светитељ не зна! Зна их, и зато дајмо њему, са слогом, вером, љубављу и искреношћу срца, да наше невоље и муке принесе Богу. Тада ће нама бити лакше.

Браћо и сестре, да замолимо данас Владику Николаја да нам помогне да останемо на путу Христовом, на путу Светога Саве, на путу свих светих из рода нашега. Ако се неко пита зашто Владичине мошти данас овде долазе, слободан сам да вас подсетим да је Владика 1923. године овде у Крагујевцу отворио штампарију публикација богомољачког покрета, да је те године у Крагујевцу био онај чувени сабор када је основана Хришћанска народна заједница. Године 1924. одржао је духовни сабор у манастиру Јошаници, а 1926. године у манастиру Драчи када је започео течај за проповеднике мисионаре. А 1938. године одржао је велики духовни сабор у Лапову. А сазнајемо да је био и први старешина цркве Светог Ђорђа на Опленцу. Ето, то су формални разлози што је данас међу нама. Али, највећи разлог је наша жеља да се поклонимо његовим моштима, да их целивамо и да га замолимо да нас води, да нас руководи на путу у Царство небеско. Бог вас благословио и сваким добром даровао!