Одштампајте ову страницу

ВЕЛИКОПОСНА ПРЕДАВАЊА ПРИ ХРАМУ СВЕТОГА САВЕ НА АЕРОДРОМУ

ВЕЛИКОПОСНА ПРЕДАВАЊА ПРИ ХРАМУ СВЕТОГА САВЕ НА АЕРОДРОМУОве године, током Васкршњег Поста, братство храма Светога Саве на Аеродрому је организовало серију предавања (духовних разговора) на тему Великог Поста. Предавања се одржавају сваке недеље после Свете Литургије у амфитеатру спортске хале на Аеродрому. Распоред предавања је следећи:

Прва недеља поста 09. март у 10:30 у амфитеатру. Tема: ВЕЛИКИ ПОСТ КРОЗ ИСТОРИЈУ предавач: свештеник Александар Мирковић

Друга недеља поста 16. март у 10:30 у амфитеатру. Tема: ПОСТ У ЦРКВИ И САВРЕМЕНИ НАЧИН ЖИВОТА, предавач: свештеник Немања Младеновић

Трећа недеља поста 23. март у 10:30 у амфитеатру. Tема: ЛИТУРГИЈА И ВЕЛИКИ ПОСТ, предавач: свештеник Бранислав Матић

Пета недеља поста 06. април у 10:30 у амфитеатру. Tема: ВЕЛИКОПОСНЕ НЕДЕЉЕ, предавач: свештеник Иван Антонијевић

Шеста недеља поста 13. април у 10:30 у амфитеатру. Tема: СТРАСНА СЕДМИЦА, предавач: ђакон Милош Ђурић

У недељу 09. марта, после Свете Литургије, свештеник Александар Мирковић је одржао прво предавање на тему “Велики Пост кроз историју”. Свештеник Александар је верном народу објаснио смисао и значај Великог Поста у његовом историјском контексту. Он је, између осталог, истакао да су Света Тајна Крштења и Света Тајна Покајања директни обрасци Великог Поста у форми каквог га данас имамо. Ова чињеница није само пуки историјски податак него нам открива изворни хришћански однос према Цркви. У том смислу, Велики Пост нам говори да су хришћани своје хришћанство остваривали учествујући у животу своје локалне (надлежне, матичне) Цркве. У Цркви, на њеним богослужењима, у Литургији, народ је прихватао своје нове чланове, ту су бирали и постављали кандидате за друге службе у Цркви, ту су неке чланове из своје средине изопштавали, опет неке изопштене кроз покајање су прихватали. Богослужења Цркве су била својеврсна школа за хришћане, ту се читало Свето Писмо (као и данас), а епископи су били учитељи који су народу објашњавали смисао прочитаног, уводећи тако верни народ у смисао оног у шта верују. Ово је неизмерно данас важно, где данашњи хришћани своју припадност не изражавају учествујући у животу своје Цркве (Цркве којој припадају – Светога Саве на Аеродрому, Светог Димитрија у Сушици, Свете Петке у Виноградима), него припадају Цркви као институцији (Српској Православној Цркви са седиштем у Београду). Такав однос према Цркви има за последицу то, да је у свести савременог хришћанина сасвим нормално да се зове хришћанином, да припада православној Цркви, а да у животу своје Цркве уопште не учествује (не причешћује). Велики Пост нас сваке године опомиње на овај деформитет, и говори да бити хришћанин значи бити у својој локалној Цркви. Тек после ми можемо говорити да припадамо Српској Православној Цркви. Ово друго без овог првога је немогуће, а настанак Великог Поста нам ту изворну хришћанску свест открива.

 

После излагања свештеника Александра уследила је дискусија на ову тему. Тако је било речи о пракси клечања у Цркви за време Великог Поста, Крштењу, Покајању, Причешћу и другим духовним недоумицама нашег верног народа.

свештеник Александар Мирковић