ЛИТУРГИЈА У СТАНОВУ

У уторак 18. фебруара, када наша црква слави Свету мученицу Агатију, Свету мученицу Теодулу, Светог Полиевкта патријарха цариградског, Светог Теодосија епископа Черњиговског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор жички Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Великомученика Пантелејмона у Станову.

Епископу су салуживали братство овога Светога храма.

Епископ Јован у надахнутој беседи је рекао:

Драга браћо и сестре на једном месту Св. апостол Павле у другој посланици коринћанима каже хришћанима, ево сад је спасење ево сад је дан спасења, ове речи браћо и сестре треба да схватимо као једну дивну поруку где нам он у ствари каже да од када је наш Господ Исус Христос сишао на земљу од тада је сваки дан за свакога човека дан за спасење, јер је то дан Христа Бога нашега у коме се ми спасавамо и кроз кога се ми спасавамо. И ово исто значи да нема другог имена како опет јеванђеље каже којим се може човек спасити осим имена Господа нашега Исуса Христа.

Овим речима браћо и сестре Св. апостол нас поучава да не губимо наду на вечно спасење уколико сваки дан и сваки тренутак овога времена размишљамо о нашем спасењу. И заиста човеково спасење и вечни живот у заједници са Богом и Светима на небу зависи не само од нашега дана како проводимо него од нашега тренутка, од сваког нашег тренутка зависи наше спасење. Јер не знамо ни дана ни часа ни тренутка када ће Господ доћи. А судиће нам у ономе у чему нас нађе. Е кад би човек схватио то браћо и сестре онда би он стално размишљао о Богу и о своме спасењу. А кад човек размишља о Богу и о своме спасењу он не може а да се не моли у исто време. А када се човек моли и мисли на своје спасење и на загробни живот онда у души његовој и срцу неће бити места ни за свађе ни за злобу, ни за пакост ни мржњу ни за осуђивање, јер како каже јеванђељска мудрост; Оно што сејеш то ћеш да жањеш.

Кад би човек размишљао заиста о том сваком дану који је Господ нама дао где би нам био крај, ми би другачији били јер би се онда стално сећали Бога. А ко се стално сећа Бога он се подсећа на Царство Небеско и на смисао наш на земљи а то је кроз ово живљење овде да. започнемо задобијати Царство Небеско које ће се остварити у оном вечном непролазном благу. И када је апостол Павле казао да је сад дан спасења од како је Господ сишао на земљу, другим речима браћо и сестре нема проклетог дана, нема несрећног дана, него је сваки дан благословен од оног времена како је Господ дошао сваки је дан срећан зато што кроз сваки дан пролази он Господ наш Исус Христос и освећује и мој и твој дан браћо и сестре, што га ми често претварамо у несрећне дане то је наше, Бог не жели никоме несрећу. Он је створио време да буде време нашега спасења, он је и овај свет створио да буде рај, то што није рај и што га човек често претвара у пакао то Бог није крив. Бог је и тебе и мене створио да у том дану, Светоме дану себе освећујемо, просвећујемо.

Да би нам дан био дан спасења ми треба да размишљамо као онај Закхеј из Светог писма. Кад је Господ пролазио тамо кроз Јерихон он се попео на оно дрво, то дрво још стоји у Јерихону и добро изгледа био см тамо и видео, и шта је урадио Закхеј, пошто су Христа пратило мноштво људи а он био малога раста, он се попео на дрво да види Христа. Значи Закхеју су сметали људи да види Христа, мени и теби не сметају браћо и сестре него сметамо сами себи својим нехришћанским животом. Најважније у животу свакога човека је његово сретење са Христом, и кад се човек сретне са Христом а живи праведно као праведни Симеон који је дочекао четрдесетодневно мало дете Христа у храму чији смо празник и скоро прославили, а он је живео праведно у ишчекивању да сретне Христа и он је у том детету препознао свога спаситеља, препознао је да је управо оно што му је анђео рекао да неће умрети док не види Христа, зато што је био учен човек и био задужен да преводи Свето писмо, па кад је прочитао онај део пророка Исаије да ће девојка затруднети и родити сина, за њега је то било незамисливо у том времену закона тадашњег, ако би се догодило некада да жена роди, сви би изашли да је каменују још није био просвећен па је хтео да замени девојка за млада жена ту реч и анђео долази и каже не мењај ништа што је у Светом писму речено и тада му анђео каже; нећеш умрети док не видиш Христа. И кад га је видео, знао је да се испунило његово време, да је дошао његов дан спасења и изговорио дивну молитву: Сад отпушташ у миру слугу твог Господе по речи твојој, пази по речи твојој то је Божја реч коју је њему анђео пренео јер видеше очи моје спасење твоје које си припремио Израиљу, значи целом свету. И зато је за нас сваки дан - дан спасења што каже апостол Павле.

Ево и данашњи наш дан овде јесте дан нашега спасења који овде служимо заједно службу Божију. То је Литургија, благодарење Богу, наш сусрет са Богом браћо и сестре а поготову ако смо још на литургији. Поготово ако смо се припремали за причешће, то је наше сједињење са Богом. Нека би нам Господ дао да размишљамо свакога тренутка јер не знамо ни дана ни часа када ће Господ доћи, данас нам је Господ даровао овај дан да га употребимо на добро, макар да помислимо добро ако не можемо ништа друго, бар да се помолимо за непријатеље наше. Нека би нам Господ дао дане да се ми кајемо у свом животу и да се учимо да будемо хришћани на делу, а не само на речима.

Бог вас благословио!