Епископ ХРИЗОСТОМ (Столић) рођен је у Руми 1939. године, од оца Ђорђа и мајке Радославе. У свом родном граду завршио је основну и средњу школу, након које одлази у манастир Високи Дечани, где прима монашки постриг од руке ондашњег Епископа рашко-призренског Павла, потоњег патријарха српског. Након краће ђаконске службе, рукоположен је у презвитерски чин и постављен да опслужује парохију у Ђаковици. У овом граду обновио је стару ђаковичку цркву и успоставио литургијски и парохијски живот у овој парохији. Након две године послушања на парохији уписује Духовну Академију Светог Тихона у Xорданвилу коју у року завршава. Године 1969. прелази на Свету Гору Атонску, где је, као сабрат манастира Хиландара, а са послушањем библиотекара, проживео деветнаест година. У два наврата био је протоепистат Свете Горе Атонске.

Године 1988. изабран је за Епископа западноамеричког. Хиротонисан је у Саборној цркву у Београду, свештенодејством Патријарха српског Германа. Године 1992. Свети Архијерејски Сабор изабрао га је за Епископа банатског, где се пуно трудио на литургијској и духовној обнови ове Епархије. 2003. године изабран је и узведен на трон жичких Епископа, када и у Жичкој Епархији долази до обнове духовног живота.

За време свог епископског служења обновио је неколико манастира: манастир Средиште код Вршца и Баваниште код Панчева, манастир Ковиље, Моравце, Савинац, Придворицу, Дренчу и Рујан, за који је и одредио да буде место његовог погребења. У манастиру Жичи је обновљен Епископски двор, а нови двор изграђен је у порти храма Светог Саве Српског у Краљеву. Најприљежније је приступао духовној обнови у нашој Цркви, служећи Литургије, градећи храмове, док је изузетно велики труд и напор улагао у објављивањеи и штампање књига духовне садржине. Још као јеромонах објавио је у два тома дело “Светачник”, у издању Епархије шумадијске. Касније објављује Литургију апостола Јакова, апостола Марка, Пређеосвећену Литургију апостола Јакова, као и Литургију Апостолских установа. Приредио је апракос Јеванђеље, апракос Апостол, Минеје за дванаест месеци (Жички и Студенички Минеј), Архијерејски чиновник, служебник за ђаконску и презвитерску употребу. Објављен је и велики број дела преводилачке литературе, како за време његовог епископствовања у Вршцу, тако и у Краљеву.

Епископ Хризостом се упокојио након краће болести, у Епископском двору у Краљеву, 18. децембра у раним јутарњим часовима. У неизбрисивом сећању оних који су били близу њега у последњим његовим овоземаљским данима остаће безпоговорно трпљење и смирење које је показао у болести, ни једног тренутка се не пожаливши на тешкоћу или болове. О овоме сведоче и последње речи, изговорене након примања Светих Тајни Христових 17. децебра увече: Исусе, дај ми све што ми треба! Њиме, васкрслим Исусом, Епископ Хризостом је живео и покој је нашао у Њему! Нека му је вечан спомен и Царство Божије!

Беседа епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована

Беседа епископа пожаревачко-браничевског Г. Игнатија