Рођење Сина Божијега јасно нам говори да је Господ наш Исус Христос иснити Бог и истинити човек. Значи на данашњи дан у Витлејему родио се Бог и Он је непрекидно с нама. Зато и певамо у Цркви “С нама је Бог”. С нама је Бог од оног тајанственог дана, од оне тајанствене витлејемске ноћи. “ Бог се “јавио у телу” (1. Тим 3,16). И од тада се поклањамо Богу, “Који је сишао са небеса”. Када се испунило време, Бог је послао у свет Сина Свога, Који се родио од жене (Гал. 4,4). Син Бога син Дјеве бива. У томе је залог и почетак нашега спасења, залог и источник вечнога живота. Због тога се весели Небо и радује се земља, због те “тајне Богочовештва, због те славе Божанскога Ваплоћења”. Тада је започела и открила се, уистину, “пријатна година Господња”, открила се унутра саме историје, у смирењу и унижењу једноставнога живота. Звезда вечнога Завета, која је објавила место рођењеа Христовог зауставила се и светли изнад витлејемске пећине. Унижење пећине сведочи о томе да се тада открило Царство које “није од овога света” (Јн. 18,36). То се догодило и збило тада, у дане цара Ирода, у Витлејему јудејскоме.

Али “тада”  јесте и непроменљиво и истинито “сада”. Јер је то био почетак новине. Тада је започела јеванђелска историја, тада се открио Нови Завет. Пророштва су се остварила, ишчекивање се разрешило, обећање се испунило. “И настани се међу нама”. Божански силазак није био тек снисхођење Божије,  већ и “јављање славе Божије” Тада је човечанска природа била исцељена и излечена кроз неизрециво Божанско усвајање исте, и изнова уведена у општење Живота.

“Небеса и земља данас се сјединише у рођеноме Христу; данас Бог на земљу сиђе и човек на Небеса узиђе”  певамо ових дана у Цркви. А то значи да се човечанска природа од тог дана, нераздељиво и неразлучно сјединила са Божанском, у ненарушивоме јединству Ипостаси Оваполоћеног Логоса. Дакле, све је од тада постало ново. Зато и Свети Оци Цркве кажу да једино ново под сунце и јесте Рођење, односно Оваплоћени Христос.

Бог ствара свет и открива му се, да би у том свету постао човек. И потом Бог ствара човека да би и Сам постао човек и да би се, кроз то, човек обожио. Или, како је још говорио Св. Иринеј лионски: “Син Божији је зато и постао човек и Син Човечији, да би човек постао син Божији”. То се и збило. У Тајни Рођења Христовог већ је предображено заснивање Цркве која је Тело |егово, пуноћа или испуњење Оваплоћенога Логоса.  

У самом Рођењу Христовом “побеђује се поредак природе” И не само да се освештава “природно” рођење, већ се показује и пројављује и оно натприродно рођење: “И чудеса Рођења Твојега језик исказати не може...” То је тајна девственога рођења, од Духа Светога. У Рођењу Христовом открива се не само слава Богочовештва, већ и тајна Богоматеринства.

Љубав Богоматере се испуњава као заступништво и покровитељство. Име “мајка” свагда означава љубав. Тим више, Мајке светлости. “Јер много може мољење материнско, упућено милостивоме Владики. У тајни Ваплоћења открива се Љубав Божанска, која силази у свет и доноси у њега – мир и добру вољу. Али открива се и љубав човечанска, која, у смирењу и саглашавању, одговара на Откривење Божије. Тако тајна Рождества јесте  слава Љубави. У томе и јесте радост Божићнога Откривења. “Ако би нас ко упитао – како вели Св. Григорије Богослов – шта поштујемо и чему се клањамо, одговор гласи – ми поштујемо Љубав”. “Бог тако заволе свет да је Сина Свога Јединороднога дао, да сваки који у |ега верује не погине, него да има живот вечни”.

У томе и јесте тајна Рођења Христовог. И пред том тајном љубави клањамо се и ми у ове Божићне дане свештених спомињања, ту тајну победно прослављамо и у црквеним песмама славимо. И ми се тада сећамо не само онога што је било и прошло, чега више нема, већ управо онога што се збило и започело. Започела је уствари радост у векове векова. Започела је међу људима добра воља,  и ми од тада бројимо године благодати.

Приликом Рођења Сина Божијег овај догађај су анђели небески огласили песмом: “Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк. 2,14). Овим је наговештено да спасење људи почиње остварењем мира између неба и земље, између Бога и људи.

Данас многи пишу и говоре о миру. Чак постоје многе међународне и и националне организације, трудећи се на остварењу мира међу људима. На том пољу раде многи државници, дипломате, политичари, миротворци. Али и поред свега тога, мир је у сталној опасности. У ово наше време избијају ратови час на једној, час на другој страни света. Разлике су огромне у схватању шта је живот, шта прави мир, шта поштење, шта правда, шта љубав. Због тога људи не живе у међусобној слози и поверењу. То што се данас зове “коегзистенција”, усуђујемо се рећи, да је то само међусобно трпљење. То су ватра и слама једно поред другога, тако да свакога дана може да плане нови светски пожар. Непрестано наоружавање у свету је стално стављање барута у буре на коме седи цело човечанство. Они који мрзе узнемирени су као и они који су омрзнути. Себични нису мирни, пошто су у сталној борби да што више приграбе. Нарочито немају мира људи који зло чине. “Нема мира злима” вели Господ кроз уста пророка Исаије. У ставари то значи да нема мира тамо где нема мирне савести. Савест је Божија искра у души свакога човека. Стога докле год нема мира са Богом, не може се остварити ни мирни живот људи и човечанства.

Ту је потребан унутрашњи препорођај људи, који се остварује буђењем јеванђелских начела у њиховим срцима. То је сасвим другачији пут ка миру, који се остварује “не као што га свет даје”, већ као што га даје Христос. А Он нам је рекао у Светом Јеванђељу: “Мир свој дајем вам, мир Свој остављам вам”. Имати МИР БОЖИЈИ значи имати мир са Богом, са братом, са човеком са целом творевином Божијом.

За тај и такав, небески, вишњи мир, Црква Божија свакодневно се моли, а посебно ових дана о Божићу да нам тај мир загреје наша хладна срца како би у њих сместили Младо Дете Христа Који је вера наша, љубав наша, нада наша, Он је мир наш.

Доласком у свет Спаситељ је остварио спасење људи на свим плановима њихова живота. Одговорио је на сва питања која муче човека. Указао је на пут који води у Царство Небеско. Дао је људима свој мир, који се рађа првенствено у душама, срцима, савестима. Сам по себи постао је “наш мир”, као што каже Свети Апостол.

Потребно је да са наше стране учинимо све најбоље да се у нама роди Христос и са |име наш мир. Потребно је да отворимо своје душе да би постале колевке новорођенога Христа.

Ако нам је целе године туга притискала срце, нека се данас роди радост у њему, јер славимо рођење највеће Радости, појаву Бога у лицу човека, Исуса Христа.

Ако нам је мржња целе године тровала срце, избацимо данас отров мржње из њега, јер славимо рођење небеске Љубави оваплоћене у људској правди.

Ако су нам целе године гордост и злоба узнемиравале срце, нека се у њему данас роди кротост и смиреност, јер славимо рођење Онога који је себе унизио да би уздигао свеколики род људски.

Ако је целе године дрхтало у страху срце наше, у страху од брига за сутрашњицу, у страху од непријатеља, у страху од болести, рата и смрти, избацимо страх из срца данас, јер анелска уста говоре: “Не бојте се; јер, гле, јављамо вам велику радост која ће бити свему наруду, зато што вам се данас у Давидову граду родио Спаситељ, који је Христос Господ”.

Желећи вам свима сваки добри дар од небеског Богомладенца, нарочито вам желим да се у свима вама роди |егов мир. Поздрављам вас као што је некада ап. Павле поздравио хришћане: “Бог мира нека је са свима вама”

Честитајући вам Божић, драга децо духовна, желим да се ваша срца данас испуне добром вољом, племенитим осећањима, поштеним намерама, а изнад свега љубављу. Уверен сам да ћемо сви тако најбоље прославити Божић  и доживети у срцима тајну побожности Рођења Божијег Сина, поздрављам вас радосним поздравом:

Мир Божији – Христос се роди!

Нека је срећна и Богом благословена Нова година.