Радови су започели већ у пролеће 1994. године и након изливања темеља, освећење је 5. јуна исте године извршио тадашњи Епископ шумадијски Сава. Већина грађевинских радова је обављена за време тадашњег пароха десимировачког Петра Манића, а храм је довршио садашњи парох протојереј-ставрофор Живота Марковић.  На трећи дан Духова, Епископ шумадијски Г. Јован је освештао Церовачки храм. Епископу Јовану саслуживали су:архијерејски намесник крагујевачки протојереј – ставрофор мр Рајко Стефановић, пензионисани свештеник протојереј – ставрофор Драгослав Сенић, парох буковички протојереј – ставрофор Драгомир Кеџић, парох први виноградски Драган Брашанац, парох младеновачки Ненад Марковић, и парох лужнички Гојко Марковић. На литургији је појао хор богослова крагујевачке богословије Свети Јован Златоусти, предвођен професором Немањом Старовлахом. Владику је на доласку дочекао верни народ Церовца, а ученице Веронауке из овог места, уручиле су цвеће Владики Јовану и зажелеле топлу добродошлицу. Поздравном беседом испред храма обратио се протојереј – ставрофор Живота Марковић, изражавајући радост због завршетка радова и доласка Владике Јована.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Церовцу

Приликом освећења храма Епископ шумадијски положио је у Часну Трпезу мошти Светог великомученика кнеза Лазара Косовског, након чега је у новоосвећеном храму одслужена и прва Света Литургија. За уложени труд и предану пастирску службу, Владика Јован је надлежног пароха Животу Марковића одликовао орденом Вожда Карађорђа. Првојерарх шумадијски у својој беседи упућеној верном народу рекао је да изградња храма није ничија приватна ствар, већ да се она тиче целе Цркве Божије, уз очекивање да ће Церовчани у свом новом храму творити вољу Божију, не би ли на тај начин постали чланови живе Цркве Христове. Због заслуга приликом изградње храма Архијерејским граматама одликовани су Живомир Миловановић, Славољуб Срећковић, Нада Вучковић, Томислав Максимовић, Драган Јовановић, Синиша Богдановић, Љубиша Веселиновић, сви из Церовца, и Тинтор Милан из Трнаве. Иконостас је рад Јована Вејновића из Трстеника (дуборез) и Марселе Марковић из Крагујевца (иконе). Звона за храм подарила је Нада Вучковић из Церовца. На крају Његово Препсвештенство Епископ шумадијски Г. Јован освештао је чесму, дар Радета Богдановића из Церовца. Заслуга што Церовчани имају данас свој храм припада и свештеницима који су некада опслуживали ову парохију. Дубоку духовну бразду заорали су прота Војин Ђорђевић, за чије време је подигнута Црква у Десимировцу коју је осветио Свети Владика Николај Велимировић, затим прота Богосав Јовановић,Мирослав Марковић, и дугогодишњи парох десимировачки прота Петар Манић. Семе које су они посејали и данас даје слатке плодове.