„Јер си Ти Који приноси и Који се приноси, који прима и који се раздаје, Христе, Боже. Учествујући у Литургији (епископ, свештеници, народ) ми постајемо сарадници Христови. Сопствено Тело, Христос изграђује сам, Духом Светим, уз помоћ нашу (Еф 4,12 и Кор 12,4-12), Дакле, у Цркви Он (Христос) из реда светих (лаос) бира црквену јерархију и даје јој посебну и већу службу, благодат и власт (Дап 1,25). „Они су одређени и постављени на изграђивање Тела Његовог и зато, докле траје та изградња, они су неопходни и без њих не може бити Цркве и њеног живота и рада у свету.“ Обдарени благодаћу и свештеном влашћу они, као “служитељи Христови и управитељи тајни Божијих“ (1 Кор 4,1), препорађају народ Духом Светим „у Христу Исусу кроз Јеванђеље“ све док се не уобличи Христос у свима нама и не достигнемо у јединство вере и познања Сина Божијега у човека савршена. Из Христа као главе Тела Цркве истиче сва благодат, службе, власт, науке, пастирство, свештенодејство и преко епископа, свештеника, ђакона све то се пројектује у заједницу Његову - Цркву. Овакав став је увек био и остао темељ сваког благочешћа и богоугодног живота у Цркви.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована