Одштампајте ову страницу

ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ НА ДАН ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА

ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ НА ДАН ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТАУ Саборном храму у Крагујевцу на дан Преображења Господа Исуса Христа 19. августа 2009. године Свету Литургију је служило братство светоуспењског храма. У препуном храму верни народ се сабрао на заједничкој молитви - Литургији, где се на најдивотнији и најчудеснији начин спајају небо и земља, где се уз молитвену симфонију приноси најсветија бескрвна жртва којом се прославља Бог у Тројици. Окупљени на заједничкој служби, народ са свештенством је прославио дан Христовог Преображења, дан када је пре 2000. година Господ Исус Христос својим ученицима показао своју Божанску славу, показао им да је он заиста прави Бог.

После прочитаног Jеванђеља у својој предивној празничној беседи протојереј – ставрофор др Зоран Крстић је између осталог рекао: “Све оно што Бог чини, чини ради нас људи и ради нашега спасења. То ми хрићшани никада не треба да изгубимо из вида, јер самому Богу у Светој Тројици није ништа потребно. Сам Бог, сама Света Тројица има пуноћу живота у себи. Све оно што Бог чини стварајући свет, а затим кроз људску историју, чини ради нас и ради нашега спасења. Према томе, и све оно што се десило у историји, сви догађаји спасења имају важност, пресудну важност за нас и за наше спасење. Тако исто и овај данашњи догађај. Чули смо мало пре у Јевнђељу како овај догађај описује апостол Матеј. И остали јеванђелисти имају овај догађај записан, дакле, да је Господ повео на високу гору, на гору Тавор, по предању, три своја ученика, Петра, Јована и Јакова и пред њима се преобразио показавши Славу своју.

Шта тај догађај значи, браћо и сестре, за наше спасење? Врло често хришћани последњих векова, и на Истоку и на Западу, занемарују неке суштинске ствари које се тичу наше вере, па кажу: није потребно да знамо много о нашој вери. Вера, то је некакво стање срца; вера, то је да се ја лепо осећам у цркви, рецимо, кад уђем у свети храм. Али, човек се не осећа лепо само у цркви, осећа се лепо и на другим местима које не доживљава као простор нашег спасења. Дакле, није ствар наше вере да ли се осећамо овако или онако, да ли ћемо веру да сведемо на врло једноставне ствари, психолошке пре свега, већ шта је оно што Бог нама жели да каже. Па онда хришћани кажу да је то тешко. Ко ће да се бави таквим крупним стварима које обично називамо догматским. Али, да су то тако тешке ствари, Бог их онда не би чинио. Јер, ако је све ради нас и ради нашега спасења, зашто би онда Бог радио нешто што ми нећемо да разумемо? Дакле, потребно је ипак мало труда. Наравно, не може се у нашу веру ни ући а не може се у њој ни обитавати без труда. Потребан је труд да разумемо шта то Господ жели да нам каже кроз историјске догађаје”.

Беседа др Зорана Крстића, протојереја-ставрофора на Преображење у Саборном храму у Крагујевцу

На позив свештеника: “Са страхом Божијим и вером приступите”, мноштво деце и верног народа, пришло је Чаши причесној, да би себе обожило и охристовило живоносним и животодајним Телом и Крвљу Преображеног, Распетог и Васкрслог Сина Божијег, и на тај начин поново постали учасници Тајне вечере његове. После Заамвоне молитве освећено је грожђе које је подељено народу уз благослов да у нашим душама влада мир и радост и да благослов Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светог буде на свима нама до свршетка века.

Јереј Срећко Зечевић