РАДИО ЗЛАТОУСТИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ

ImageНАША ПРВА ГОДИНА

Прошле године на празник Светих апостола Петра и Павла огласили смо се први пут на фреквенцији 90,5 мегахерца. Била је то кулминација онога што смо, уз благослов Његовог преосвештенства епископа шумадијског г. Јована, припремали две године уназад

ПИШЕ: Гордана Јоцић, одг. уредник Радија Златоусти

“Помаже Бог, браћо и сестре. Радујмо се и веселимо се, јер је данас Господ отворио наша уста да казујемо славу и хвалу Његову. Ви се налазите на таласима прве црквене радио станице у Шумадији и Крагујевцу. Зовемо се Радио Златоусти и припадамо Српској православној епархији шумадијској”.

Овим речима се пре годину дана, на празник Светих апостола Петра и Павла Марко Вуксановић, дипломирани теолог и вероучитељ обратио првим слушаоцима Радија Златоусти. Била је недеља, тачно у подне и узбуђење свих оних који су две године уназад учествовали у оснивању црквеног радија у Епархији шумадијској достигло је врхунац. Са нестрпљењем су се чекале прве реакције, а оне су, показало се, биле онакве какве смо и очекивали - одобравајуће, благонаклоне, изражавајући радост народа који тражи смирену и смислену реч.

Стварни почетак, међутим, догодио се у априлу 2007. године када је Његово преосвештенство епископ шумадијски г. Јован иницирао и благословио оснивање црквеног радија Епархије, а након што је држава омогућила Цркви да и она оснива своје медије. Био је то храбар потез на који су се у том тренутку одлучила само седморица епископа: поред шумадијског и владика нишки Иринеј (потоњи патријарх), бачки Иринеј, жички Хризостом, ваљевски Милутин, врањски Пахомије и милешевски Филарет. (Касније ће им се придружити и надлежни епископи у Архиепископији београдско-карловачкој и Епархији сремској.)

Прва фаза подразумевала је израду и прикупљање тридесетак докумената које је држава тражила за издавање дозвола. Кренуло се од оснивачког акта 12. јуна 2007. године, постављања заступника и првих уредника, израде техничког и програмског елабората, печата... Велику помоћ пружила је Канцеларија Епархије шумадијске, нарочито отац Рајко Стефановић и ђакон Иван Гашић као и г. Предраг Ђокић из Београда, кога је убрзо владика јегарски Порфирије поставио као координатора ових активности за све епархије, али је обим посла био такав да је понекад и сам владика Јован у шали стављао примедбе: “Судећи по томе шта све морам да потпишем, Ви девалвирате мој потпис...”

Уследило је двогодишње ишчекивање дозвола за радио станицу и фреквенцију, јер је процедура веома успорена, подразумева дуго одлучивање, жалбе. У августу, 2008. године, одржан је и први састанак будућих црквених емитера у манастиру Прохор Пчињски у Врањској епархији. Домаћин је био Радио Искон из Врања, који је искористио ову прилику да покаже своје потпуно припремљене и опремљене просторије. У то време зграда Спортске хале Богословије “Свети Јован Златоусти” у којој су се налазиле опредељене просторије за Радио била је, као и сада “у изградњи”. Ни сви зидови нису постојали, уместо пода била је прашина, уместо прозора црне рупе, и наравно није било светла, воде, грејања...

У фебруару 2009. године, коначно смо сазнали да смо једна од седам радио станица из Крагујевца које су добиле обе дозволе. Закон је налагао да за три месеца почнемо са радом, а наше просторије су још увек биле онакве каквим смо их горе описали. Осим тога требало их је припремити за специфичне потребе Радија, а то значи, урадити звучну изолацију, саградити антенски стуб. Наредна четири месеца “биле су се битке” са зидарима, паркетарима, електричарима, водоинсталатерима, мајсторима за климу, ролетне, изолацију, израду антенског стуба, израду намештаја... Направиљена је стаза до радија да нам гости не газе кроз блато, јер тада паркинг још није постојао. Љубазношћу руководиоца крагујевачког Водовода и Поште уведена је вода, оспособљена канализација и телефонске линије.

Једна од првих већих акција које смо предузели у овој – другој фази - изградње инфраструктуре Радија, била је куповина опреме од београдског “Памера”, на Благовести 2009. године.

Паралелно са тим расписан је конкурс за новинаре, тонце, маркетинг менаџере, трагано је за неопходним административним особљем, обезбеђењем, чистачицама... У овој фази склопљени су уговори са пословном банком, агенцијом за вођење књига, агенцијама за ауторска права СОКОЈ и ОФПС, обављена регистрација у Регистру јавних гласила. По избору кадрова, морало се приступити и њиховој обуци за специфичности рада у црквеном новинарству. Из месеца у месец, уз прегорну подршку главног уредника протојереја Милића Марковића састајало се у канцеларијама и порти Старе цркве, разговарало о ономе што треба да се уради. Разматрана је будућа програмска шема, како, кад... Напоредо са тим направљена је и веб страница на интернету www.radiozlatousti.rs, која је била први корак до успостављања он лајн интернет програма радио станице, у марту 2010. године, уз финансијску подршку Медицинског факултета, од када се чујемо у целом свету. Тад смо и добили и слушаоце из Чешке, Грчке, Француске, Норвешке, Босне... Да би се приближили нашим младим слушаоцима основали смо и групу “Радио Златоусти” на “Фејсбуку”, направили промотивни видео филм који се налази и на “Ју тјубу”, као и линкове на веб странцама Епархије шумадијске, званичног сајта СПЦ као и најобимнијег веб адресара православне цркве – “Православље. Ру”. И тако смо радили све до 6. јула 2009. године, нашег првог радног дана у нашим просторијама.

Трећу фазу обележио је рад на програму. Није било лако, јер је и за нас и за јерархију Цркве, чији нам се млађи део придружио у раду, било тешко да се навикну на медиј који је својом радном технологијом, до тада био стран Цркви. Подршку су нам пружили ваљевски Радио Источник, као и искусна цетињска Радио Светигора.

У новембру 2009. поводом смрти Блаженопочившег Патријарха српског г. Павла, први пут смо се умрежили са другим црквеним радио станицама захваљујући колегама из београдског Радија Слово Љубве.

У првих годину дана Радио Златоусти реализовао је 30 својих емисија. “Катихизис”, “Епископ икона Христова”, “Арена”, “Терапија душе”, “Небо на земљи”, “Духовни луг”, “Дрво зла”, “Жива Црква”, “Ми смо Црква”, “Сви српски патријарси”, “На часу веронауке”, “Дар живота”, “Зашто верујем”, “Пастирска поука”, “Нас двоје смо једно”, “Тајне”, “Није лако бити фин” у верском програму; Вести, шест пута дневно и “Јутрење”, шест пута недељно у информативном програму; “Жеђ”, “Ортодокс култ”, “Образ просвете”, “Изазови историје”, “Људски град”, “Христос у српској књижевности”, “Дарови предака”, “Здрав ко дрен”, “Биље и здравље”, “Целомудрије”, “Еко-ехо” у образовно-културном програму. У ауторству су нам се придружили и свештеници Немања Младеновић, Бранислав Матић, Зоран Врбашки, Александар Ресимић, Александар Сенић, вероучитељи: Предраг Обровић, Марко Вуксановић, Иван Антонијевић, Драгана Симић, Оливера Станчић, мр фармације, асистент на Медицинском факултету у Крагујевцу Верољуб Бата Марковић, Дејан Чекановић, етномузиколог из Музичке школе, Слађана Митровић, професорка енглеског у Првој техничкој школи, Милан Ајдаревић и ђаци чланови Центра за екологију и одрживи развој. После само три месеца рада у истраживању “Стратеџик маркетинга” из Београда нашли смо се на 135. месту од 200 постојећих радио станица у Србији. У једном интерном истраживању аутора сајта “Крагујевац.цо.рс” трећа смо крагујевачка станица по слушаности у Крагујевцу иза Радија “Стари град” и Радио Крагујевца. Током годину дана изградили смо и подршку градске управе, многих јавних институција, Министарства вера.

У фебруару 2010. институционализовали смо сарадњу са грађанским радио-станицама у Епархији шумадијској: Радио Крагујевцем, Радио Јагодином, Радио Аранђеловцем, Радио Сунцем из Аранђеловца, Оп-топ радијом из Тополе, Радио Крушевцем... углавном за велике верске празнике, а истог месеца у Епархијском двору је, са благословом Његовог преосвештенства, организован и други састанак црквених емитера на којем се родила идеја о оснивању Удружења што је процес који је касније разрађиван на састанцима у Београду. На једном од тих састанка наш рад је благословио и Његова светост патријарх српски г. Иринеј, а тада је договорена и редовна размена програма. Захваљујући овој размени Радио Златоусти је у првој години свог постојања емитовао и емисије Радија Светигоре: “Мала Црква”, “Мајке хришћанке”, “Споменак”, “Катедра” као и емисију Радија Слово Љубве : “Веронаутика” и бројне прилоге свих црквених емитера. И наше емисије и прилози отишли су у етар других црквених станица на просторима целе Србије.

Другу годину рада, која започиње 12. јула 2010. године, посветићемо изградњи квалитета програма, маркетинга, јачању веза са Архијерејским намесништвима. Радио “Златоусти” наставља своју црквену мисију стално понављајући три основне идеје водиље: “Господе, отвори уста наша и уста наша казиваће славу Твоју”, “Што год ткаш везуј конце за небо” и “Уђите сви у радост Господа свога...”