Чланци поређани по датуму: субота, 01 март 2014

У среду, 26. фебруара 2014. године, одржана је, у сали парохијског дома у Лазаревцу, још једна у низу радионица за децу са посебним потребама. Ове радионице део су пројекта „Рука пријатељства“, који је настао као плод сарадње ЦО лазаревачке и Центра за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју ОЈ Лазаревац.

На Сирни четвртак, Епископ шумадијски Г. Јован служио је литургију у Старој Милошевој Цркви уз саслужење свештенства Лепеничког намесништва и гостију из Жичке епархије: протојереја Ивана Радовановића, јереја Дејана Марковића из Краљева, свештеника Марка Мирковића и Ивана Павловића из Чачка, те ђакона Милоша Мијатовића из Аранђеловца.

У храму Силаска Светог Духа у Корићанима, у недељу, 16. фебруара 2014. године, када наша црква прославља и празнује Светог Симеона и Ану, Светог Јакова Архиепископа српског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију.

Његовом Преосвештенству саслуживали су свештеници шумадијске и жичке епархије, а својим појањем литургију су увеличали октет из Крагујевца и богослови Богословије Свети Јован Златоусти. Владику је дочекао велики број верника, међу којима су била деца из предшколске установе у Корићанима и ученици веронауке из школе „Мома Станојловић“ са својом вероучитељком Аном Зечевић.

Да вера није само на речима, већ и на делима и да се веронаука у нашим школама не предаје само excatedra потврдили су и ђаци из О.Ш. "Јован Поповић у Крагујевцу и Шумарицама. Деца су заједно са својим вероучитељем Марком Арсенићем у ове дане пред Велики пост сакупила намирнице у хуманитарној акцији за дом "Књегиња Љубица" у Крагујевцу као израз хришћанске љубави и солидарности са својим вршњацима који нажалост изискују ову врсту социјалне помоћи у ово (не)хумано време и у овом 21 веку, веку сваког "просперитета".

Истински поштоваоци манастира Студенице и њене светиње окупили су се у ноћи уочи литургијске прославе Светог Симеона Мироточивог да заблагодаре Богу и посвећеном родоначелнику немањићке династије. Надахнута служба, у прелепом и испуњеном храму, употпуњена византијским појањем хора „Мојсије Петровић“ из Београда, могла је на лак начин да нас приближи оном осећају који су имали изасланици руског кнеза Владимира када су се пре много година нашли на сличном месту не знајући да ли су на небу или на земљи.