Чланци поређани по датуму: понедељак, 26 октобар 2009

“Часни оци, браћо и сестре, драги суграђани, имам необичну част да, у име братства храма светог великомученика Димитрија, вечерас, у праскозорје недеље, а свака недеља је, како сведоче браћа Руси, Воскресеније односно Васкрсење, управо победа живота над свиме што нам се уместо живота у пуноћи намеће, отворим концерт нашег у Христу брата Слободана Тркуље, уметника европског формата, који је ево имао љубави и бриге за труд Христове Цркве у Шумадији у Лазаревцу, да нађе снаге и времена, и препозна и помогне покрете опет те исте љубави према онима којима је вредност живота представљена на погрешан начин.

Две недеље након освећења цркве посвећене преподобној мајци Анастасији српској у Копљарима, у орашачком намесништву је освећен још један храм посвећен српском светитељу, овога пута преподобном Симону монаху у Даросави. Двоје великих угодника и светитеља Божијих из рода српскога као да бдију и закриљују својим молитвама Аранђеловац и све вернике орашачког намесништва, што се и осетило током освећења оба ова храма.

У суботу 24. октобра 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог пророка Илије у Вранићу. Свог Архијереја дочекао је верни народ са децом из Вранића и околине, а пре литургије протојереј Радивоје Митровић поздравио је Епископа пригодном беседом. Владики су саслуживали свештеници: протојереј-ставрофор Рајко Вукосављевић, протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић - архијерејски намесник космајски, протојереј Радивоје Митровић и јереј Владимир Димић.

Боговидац Мојсије на првим странама Књиге над Књигама бележи: "У почетку створи Бог небо и земљу". Овим чином свет почиње да постоји, као нешто потпуно ново, што до тада није постојало. Од тренутка стварања света почиње да постоји свет, време, историја. Стварање света је почетак историје.

Сам појам историја долази од грчке речи ιστωρ-ιστορω-знање, познавање, а ιστωρ од глагола οιδα, што значи видети, али у смислу знати сазнати на основу увида, виђења. После ове језичке анализе можемо рећи да је историја сазнање о прошлом, о неком или нечем што је било, што се догодило, а до тог сазнања се дошло на основу онога што се чуло, што се могло видети, закључити, испитивањем, распитивањем, сагледавањем[1].