Својново ПДФ Штампа Ел. пошта
СВЕТИ НИКОЛА - СВОЈНОВО
 
Својново
 
35259 Својново
тел: 035/523-141
храм - Св. оца Николаја
Историја, архитектура

ImageСви објекти манастирског комплекса распоређени су у узаној издуженој дубодолини западно од села Својнова, на обронцима планине Јухор. Средњовековно порекло засновано је на предању, мада би се могло основано предпоставити да је на овом подручју у другој половини XIV века подигнут манастир, што потврђују и његове архитектонске карактеристике (триконхална основа са бочним певницама и источном апсидом). Томе у прилог иду и помени у турским пописним документима из XVI века манастира Светог Николе код села Поточца у Левачкој нахији.

Зна се да је манастир потпуно страдао крајем XVIII века, у време ратова са Турцима капетана Коче Анђелковића, односно да је обновљен за време Карађорђевог ослободилачког устанка, 1812. године. Тада је нахијски кнез Милета Радојковић од остатака порушеног манастира изградио данашњу цркву и стари источни конак. Овај храм током наредних стотинак година биће мирска црква.

ImageМанастирски храм у Својнову има триконхалну основу са неправилно засведеним ваљкастим сводом. На источном делу је велика полукружна апсида, а на бочним странама плитке конхе. Црква је зидана ломљеним белим каменом са фугованим и дерсованим фасадама. Главна улазна врата на западном зиду и бочна на јужној певници рађена су од дрвета и орнаментисана су у народном стилу са низом биљних украса и преплета. Кров је двосливан, доста стрм, са избаченим стрехама. Зидови су делимично живописани у наше време. Унутрашњост је осветљена са по два узана простора са стране и јеним већим на олтарској апсиди.

Североисточно од цркве сачуван је приземни конак из 1812. године. На западу је подигнут монументални конак правоугаоне основе, са великом улазном капијом и лучним прозорима.

 
Image 
 
Литература:
  1. Ј. Вујић, Путешешествије по Сербији I, Београд 1902, 134.
  2. С. Мијатовић, Темнић, Српски етнографски зборник VI, Београд 1905, 377-378.
  3. Ј. Митровић, Јагодински округ до 1822. године, Темнићки зборник I, Београд 1932, 27.
  4. Ч. Марјановић, Јагодина, Параћин и Ћуприја, Темнићки зборник III, Београд 1936, 136.
  5. В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 294.
  6. П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 222-224.
 
 
 
 
Старешина манастира: игуманија Тавита (Милисављевић)
 
У манастиру живе: монахиња Михаила (Милосављевић), монахиња Јефимија (Гајић), монахиња Марија (Гегић), искушеница Сандра Банић, искушеница Линда Гацић, послушница Ангелина Урошевић и послушница Весна Бранковић.
 

ИНТЕРНЕТ ПРОДАВНИЦА

ИНТЕРНЕТ ПРОДАВНИЦА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ

СПОМЕНИЦА ЕПИСКОПУ ШУМАДИЈСКОМ ЈОВАНУ

СПОМЕНИЦА ЕПИСКОПУ ШУМАДИЈСКОМ ЈОВАНУ

Календар

БЕСЕДЕ ЕП. ЈОВАНА

ИЗАБРАНИ РАДОВИ - ДР ЗОРАН КРСТИЋ

Др Зоран Крстић

Пријатељски сајтови

ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЈАГОДИНСКА

ПРАВОСЛАВНО ЈУТРО РАДИО ЈАГОДИНА

ХРАМ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У МЛАДЕНОВЦУ

ИНТЕРНЕТ ПРОДАВНИЦА ДУХОВНИХ КЊИГА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ

Informativni pravoslavni website: bogosluzenja, manastiri, crkve, eparhije, parohije, ikone, foto, krstenja, linkovi, pravoslavni radio, knjiga posetilaca,