Чланци поређани по датуму: петак, 17 септембар 2010

Реч Његовог Преосвештенства
Епископа шумадијског Господина Јована
на отварању изложбе о обнови манастира Хиландара
у Крагујевцу 16. септембра 2010. године

Након Београда, Врњачке Бање и Краљева, изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”, отворена је у Галерији Народног музеја Крагујевац. На свечаном отварању у четвртак 16. септембра 2010. године, присутнима су се најпре обратили директор музеја Александар Стаменковић, и аутор изложбе проф. др Мирко Ковачевић који су позвали Његово Преосвештенство Епископа шумадијског Г.Г. Јована да отвори изложбу. Отварању изложбе присустовао је велики број крагујевчана предвођени својим градоначелником господином Верољубом Стевановићем, који су са пажњом разгледали приређену поставку.

Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара” открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година.

Епископ шумадијски Јован је на празник Светог свештеномученика Антима никомидијског служио Свету Архијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Рачи крагујевачкој. Епископу су саслуживали протојереји-ставрофори Душан Симин, Ранко Ђураш и Драгослав Сенић, протојереји Обрен Стојановић и Велибор Јовановић и јереј Миломир Васиљевић уз саслужење ђакона Ивана Гашића, Дејана Шишковића и Радомира Јанковића. Дочеку свог Епископа је присуствовао велики број житеља Раче међу којима се примећивао приметан број младих-ученика веронауке из основне школе.

Христос је дошао да и расејану децу Божију сабере у једно (Јн 11,52). Евхаристија је од самог почетка била јаљање и остварење јединства новог народа Божијег, сабраног Христом и у Христу. Треба добро знати и памтити да се у цркву не иде ради индивидуалне молитве, већ ради сабирања у Цркву. Видљиви храм је само образ неукотвореног храма који изображава. Стога је „сабирање у Цркву“ заиста прво литургијско дејство и темељ целе Литургије. Онај ко га не схвати, не може да појми ни даље тајнодејство. Израз „идем у Цркву“ подразумева похођење на сабрање верних како би се образовала Црква, како би човек био оно што је постао на дан крштења, тј. члан Тела Христовог у пуном и апсолутном смислу речи. Ви сте Тело Христово и удови понаособ, пише апостол Павле(1 Кор. 12,27).