Чланци поређани по датуму: мај 2009

У Православној цркви одувек је суштина монашког живота била опредељење за Бога и заједница са њим, насупрот опредељењу за свет. Монашки живот се схвата као вид борбе за чистоту личности, а против зла у човеку које је присутно кроз страсти. Страсти не могу да се избегну ни спрече, али могу да се савладају и умртве кроз борбу против њих. Монаштво је по свој замисли подражавање Христовом начину живота, јер Господ Христос на једном месту у јеванђељу каже: „Ако хоће ко да иде за Мном, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за Мном иде. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ако ко изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га“ (Мт 16, 24-25).

На дан преноса моштију Св. оца Николаја 22. маја 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Никољу Рудничком.

У току заседања 18. и 19. маја Свети Архијерејски Сабор се, кроз извештаје архијереја, упознао са стањем и проблемима у епархијама Српске Православне Цркве.

У просторијама Црквене општине јагодинске, на дан Вазнесења Господњег-Спасовданa, одржана је конференција за штампу поводом петогодишњице радио емисије “Православно јутро” уредника Бориса Милосављевића, вероучитеља из Јагодине.

Како је и сам уредник нагласио све је почело на празник Преноса моштију светог оца Николаја, пре тачно пет година 22. маја 2004 године, на таласима 97, 3 мегахерца, првог програма Радиа Јагодина са благословом Његовог Преосвештенства Eпископа Шумадијског Господина Јована , и уз помоћ Црквене општине јагодинске. Како то увек и бива на почетку је било пуно потешкоћа, међутим, како је време пролазило, тако је емисија заокупљивала пажњу све већег броја слушалаца, па је данас Радио Јагодина, који има и регионалну фрекфенцију, незамислив без ове емисије.

Још једна у низу светиња које су никле у Шумадијској епархији за време епископске службе Његовог Преосвештенства Г. Јована (Младеновића), јесте Црква Благовсти Пресвете Богородице у селу Рајковац, надомак Младеновца.

Изградња Цркве започета је 1999. године за живота блаженопочившег Епископа шумадијског др Саве Вуковића, који је одредио место и дао благослов за њену градњу. Доласком на рајковачку парохију јереја Александра Марковића, радови на завршетку Цркве се убрзавају. Залагањем оца Александра и добровољним прилозима благочестивих мештана села Рајковац, Црква је завршена Господње 2009. године.

На празник Светог Атанасија Великог, у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог, Његово Високопреосвешетнство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је служио Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење Његовог Преосвешетнства Епископа шумадијског Г. Јована и Његовог Преосвешетнства Епископа хвостанског Г. Атанасија, викара Патријарха Павла, презвитера Мирослава Чолаковића, протођакона Стевана Рапајића, ђакона Драгана С. Танасијевића и јерођакона Јована (Панића) и Христифора (Неђића). Светој Литургији су присуствовали сви епископи који учествују у раду Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започеће Светом Архијерејском Литургијом у београдској Саборној цркви у четвртак, 14. маја 2009. године, у 7 часова.

У уторак 12. маја 2009. године на празник св. Василија Острошког, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Каленићу уз саслужење свештенства Епархије шумадијске.

Духовни центар Саборне цркве у Крагујевцу

Празник Светог Василија Острошког у Духовном центру Саборне цркве у Крагујевцу обележен је нарочитим духовним и научним догађајем, промоцијом нове књиге др Млађана Цуњака „Ктиторство – права и обавезе ктитора у средњем веку“. О књизи су говорили професори Богословског факултета универзитета у Београду, проф. др протојереј-ставрофор Радомир Поповић са катедре за Хришћанску историју и проф. др Зоран Крстић протојереј-ставрофор са катедре за Канонско право.

У недељу Раслабљеног на дан Спаљивања моштију Светога Саве, Његово Преосвештенство Eпископ шумадијски Г. Јован служио је у Барајевском храму посвећеном овом празнику, Свету Архијерејску Литургију. Светом богослужењу присуствовао је велики број народа из бељаничког намесништва и околине. Владики су саслуживали свештеници: Видо Милић, старешина барајевског светосавског храма, Љубиша Смиљковић, старешина сопотског храма Вазнесења Господњег, Марко Митић, старешина лазаревачког светодимитријевског храма и Александар Јовановић, свештеник из Крагујевца.

У попразнству Васкрсења Христовог, када сав православни народ прославља победу живота над смрћу, верни народ насеља Аеродром заједно са својим свештеницима свечано је прославио своју храмовну славу спаљивање моштију Светога Саве.

Прослава храмовне славе започела је у суботу 9. маја када је Владика Јован заједно са још двaнаест свештенослужитеља и четворицом ђакона служио празнично Бденије. На Бденију је певао октет Саборног храма „Свети Роман Мелод„ и ученици Богословије „Свети Јован Златоусти“.

У храму Преподобног Јоаникија Чудотворца у Бресници Његово Преосвештенство Еписокоп шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у суботу 9. маја 2009. године, када Црква прославља овог Божијег угодника.

Радост Епископског евхаристијског служења постала је за становнике Крагујевца духовна храна, реалност и благослов са којим се започиње нови дан и свако добробитије. Тако је и овог петка недеље Мироносица Епископ шумадијски Г. Јован служио Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Виноградима. Из недеље у недељу верници овог храма на најуверљивији начин кроз свога Епископа доживљавају Свету Евхаристију као живот и етос цркве.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован поводом храмовне славе Светог великумученика Георгија служио је Службу Божију у задужбини Краља Петра I Kарађорђевића на Опленцу. Епископу су саслуживали игуман манастира Светог Луке у Бошњанима архимандрит Алексеј (Богићевић), архијерејски намесник опленачки Миладин Михајловић и пензионисани свештеник Тихомир Анђелковић.

На дан Светог Саве Стратилата и Саве Ердељског и новомученика Бранка, 07. маја 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој Крагујевачкој Цркви. Епископу су саслуживали старешина протојереј Милић Марковић, ректор крагујевачке богословије Св. Јован Златоусти др Зоран Крстић и протојереј Милан Благојевић.

И овај број „Каленића“ отвара духовна поука нашег архипастира, Епископа шумадијског Господине Јована. Реч је о Васкршњој поруци епархиотима, у којој се, између осталог каже: „Кроз грехопад смо сви умрли, кроз Васкрсење сви оxивљујемо. Како у Адаму сви умиру, тако у Христу сви оxивљују (1 Коринћанима 15, 22). Адам је увео род људски у тунел смрти, Христос нас је извео из њега на пут бесмртности. Ко тело своје поведе путем Христовим, нема сумње да ће га увести у xивот вечни. Прави хришћани то увек чине, и заједно са апостолом Павлом изјављују: ми једнако носимо на телу смрт Господа Исуса да се живот Исусов на телу нашем покаже. Јер ми xиви једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и xивот Исусов јави на смртном телу нашем (2 Коринћанима 4, 10-11). Васкрсли Господ даје снаге хришћанима да трпељиво подносе распадање свога спољашњег човека, док се унутрашњи обнавља сваки дан: и док то бива, они гледају на Царство Боxије као на своју праву отаџбину (2 Коринћанима 4, 16-18).“

У уторак 5. маја 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ћелијама недалеко од Лазаревца. У величанственом храму посвећеном Светом великомученику Георгију, Епископу је саслуживало монаштво и свештенство Шумадијске епархије. Оживљавајући древно предање светих апостола и отаца цркве, Владика Јован је обавио чин крштења у склопу Свете Литургије, крстивши новопросвећеног члана Цркве малог Јована, а искушеника Владимира Андрејића је рукопроизвео у чин чтеца.

Манастир Каленић један од најлепших и најзначајнијих манастира у средњовековној Србији од недеље 3. маја 2009. године богатији је за још једну светињу,урађену у славу и част Пресвете Богородице. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована копија иконе Пресвете Богородице Тројеручице урађена по угледу на Богородицу Хиландарску, своје место и коначиште нашла је у манастиру Каленићу.

Неописива радост помешана са страхопоштовањем и љубављу испуњавала је душе свих верних у манастиру Светог Луке у Недељу Мироносица, на празника Светог Николаја Жичког, 3. маја 2009. године јер је копија чудотворне иконе Богородице Тројеручице посетила манастир Светог Луке у Бошњану на њеном путовању до манастира Каленић.