Чланци поређани по датуму: недеља, 20 април 2008

Бог Отац је кроз свога Сина, Духом Светим, створио свет, те на крају и човека као круну свога стварања. Свет и човек су створени ни из чега, из небића су Божијом вољом приведени у биће, из непостојања у постојање. Човека је створио да би тај створени свет привео на заједницу Богу, како би вечно постојао. Али несретни човек је слободу, дату му од Творца, злоупотребио и уместо да себе и свет приводи у заједницу са Богом, а тиме и вечно постојање, одбацио је Творца и кренуо својим путем, који неминовно води у небиће. Зато је Бог Отац посало Сина свога међу људе како би их спасао сигурне смрти. Својом срћу, смрт да разруши. Син Божији, васкрсавши Лазара отиде у Јерусалим да страда, како би обавио најузвишенију мисију од свих мисија: створену природу, смртну, сједињену у својој Ипостаси са нествореном природом, коначно спасао могућности повратка у небиће, у непостојање, у смрт.